NOTHIN' SPECIAL, I'M JUST BEING ALIVE
utorak, 28.03.2006.
PROLJEĆE...
Proljeće je stiglo.... neke voćke već su procvjetale. Proljeće mi je najdraže godišnje doba... al šta mi to vrijedi kad ne mogu uživati u njemu. Sad će i travanj iliti april kad imam rođendan... Ne znam... nisam toliko opsjednuta godinama, kažu svi oni stariji mlada si- uživaj, a opet neki vršnjaci kažu stara si... I jedni i drugi imaju pravo. Iskreno ne radi se toliko o godinama, već o tome da se bojim odrastanja. Možda to nekome zvuči smiješno, neki to jedva čekaju... al eto ja se bojim. Jučer je bila Latinica- tema nezbrinuta djeca i samohrani roditelji. Kaže jedna žena da živi od 1100KN mjesečno dječjeg doplatka, druga da su podstanari itd... Kakve to veze ima sa mnom... pa trenutno nikakve, al sve te priče me zamisle. Mislim se, prvo treba odabrati faks i onda ga završiti... A šta onda?? Šta ako ne nađem posao? ...raditi za neke mizerne novce u nekom bircu ili nešt slično... ne bi mi to palo teško, al neću valjda cijeli život biti podstanar... pa treba i obitelj osnovati!!! Ja sam takva osoba da mi je bed non stop pitati starce za neke pare. Možda nekima čudno zvuči, al više si volim sama zaraditi kad mogu... Normalna stvar, oni su tu da mi pomognu... al j*** te neće mi valjda pomagati cijeli život...I još ta f****** jadna država u kojoj živimo. Kako da je napravimo boljom?? Ne znam... sve je to tako daleko, a opet tako blizu. Po stoti put se vraćam na već izlizanu temu djetinjstva... ponekad, možda čak i stalno mi je tako žao što sam tako brzo odrasla i uključila se u probleme «višeg nivoa». Nemam pojma... reći će oni neki, ma šta se uopće opterećuješ time, pusti nek ide sve svojim tokom... sve ionako ide svojim tokom, a život je tu da se uživa u njemu i da nam stvara brige... |
