No mather where I go silence is following me
19.02.2007., ponedjeljak
|
1.9. sam se probudila dosta rano,oko 6.Spakirala sam kovčeg i još jedan put provjerila jesam li sve uzela.Kartu za vlak sam stavila na stol,a kovčeg kraj nje.Spustila sam se niz stube.Moj otac (Voldemort) je sjedio za stolom i pio kavu. Za potrebe ovog teksta koristit ćemo se nadimkom Voldy. Voldy:Jutro,Joanne. Ja:Dobro jutro,tata. Voldy:Kako si spavala? Ja:dosta dobro,a ti? Voldy:Niako!Stalno sam sanjao onog malog Pottera... Ja:Ma,pusti ga,oboje znamo da je kreten.Ja sam sanjala mamu i...tata? U očima su mu se pojavile suze. Ja:Tata,je li sve u redu? Voldy:Naravno.(obrisao je oči rukom) Sve si spakirala? Ja:Jesam. Voldy:Hajde,aparatirat ću te. Ja.Nije još ni 91Opet dolazi neki smrtonoša?! Voldy:Nije bitno!Hajde,tko rano rani,dvije sreće grabi! Uhvatio me za ruku.Aparatirali smo se na kolodvor.Zagrlila sam ga. Voldy:Čuvaj se,Jo. Ja:Hoću,tata. Dezaparatirao se.Sjela sam na klupicu blizu pregrade.Sigurno je zato takav,pomislih.Zato što je mama umrla.On želi da svi osjete bol koja njega razdire.Ja sam na mamu,zato od mene nije napravio smrtonošu.Kao da sam voda,a on ne želi staviti Cedevitu u mene (  ).Da ostanem čista,kao što je mama bila.Zato je prema meni nježan,a prem drugima tako hladan.Pogledala sam na sat.Bilo je 9.30.Vlak je polazio u 11.Odlučila sam kupiti si nove starke,jer su se ove već polako raspadale.Ušla sam u jednu trgovinu na kolodvoru.Striček za tezgom je bio jako ljubazan. Striček:Dobro jutro.Izvoli,kako ti mogu pomoći? Ja:Dobro jutro.Htijela bih kupiti starke. Striček:Neku određenu boju? Ja:Zapravo,dvije.Crne i svijetlo-zelene. Striček:Broj? Ja:40. Striček:Niske,poluvisoke ili visoke? Ja:Poluvisoke. Striček je nestao iza zavjese.Ja sam sjela na jedan od stolaca. Striček:Evo,izvoli.Žlice su ti tu.Ako ti treba veći ili manji broj,samo mi reci. Onda se otišao baviti drugim mušterijama.Ja sam isprobala starke,zaključila da su savršene,strpala ih u kutije i prišla stričeku. Striček:Dakle?Obadvoje? Ja:Da,molim vas. Striček je lijepo sve 'tiknuo' i rekao mi cijenu.Ja sam izvadila galeon i dala mu ga. Striček:Što je to? Ja:To je zlatnik. Striček:Pravi? Ja:Zlatar je odmah do vas. Striček je zbilja izašao s galeonom i vrati se za oko 2 minute.Kimnuo mi je,naplatio i spakirao mi starke u vrećicu. Ja:Možete li mi ove staviti u kutiju? Striček:Naravno. Stavio je moje stare starke u kutiju,a ja sam obula crne.Kutije sam potrpala u vrećicu i izašla van.   Potom sam zaključila da nemam ništa zanimljivo za čitanje,a knjižara je bila odmah iza ugla.Teta za tezgom i nije bila baš toliko ljubazna. Ja:Molim vas Djevojku s bisernom naušnicom. Teta:Zašto to želiš čitati? Ja:A što se vas tiče što ja čitam?! Teta:Smiri se,mala,inače ti knjigu neću ni prodati! Uto se na stubama pojavi neki striček. Striček:Što se događa,Julia? Teta:Mala je bezobrazna! Ja:Ja?!Ako je netko tu bezobrazan,onda je to Julija! Striček:Smirite se! Sišao je. Striček:Što se dogodilo? Ja:Ja sam zatražila knjigu,a ona me nimalo ljubaznim tonom pitala zašto to želim čitati.Što nju briga što ja čitam! Striček:Naravno,to što ti čitaš samo je tvoja stvar.Julija,pođi otraga. Julija se udaljlila. Striček:Kako ti mogu pomoći? Ja:Molim vas Djevojku s bisernom naušnicom. Striček:Samo trenutak. Nestao je i ubrzo se vratio s knjigom. Striček:To je vrlo lijepa knjiga. Ja:Čitali ste ju? Striček:Pročitao sam svaku knjigu u ovoj knjižari,čak i enciklopedije.Evo,izvoliš.  Platila sam knjigu i izašla van.Pogledala sam na sat.Bilo je tek 10.Odlučila sam otići do Zakutne ulice.Nadala sam se da ću tamo sresti poznato lice.Znala sam da se ove godine održavaju nove kvalifikacije,pa mi je trebala pristojna metla.Ja sam još uvijek letjela na Nimbusu 2001 i smatrala sam da je vrijeme za novu metlu.Vatrenu Munju sam si dugo priželjkivala i sada sam napokon uštedjela dovoljno novaca da si ju kupim bez da ostanem švorc.Tako sam i učinila.Također sam kupila sjemenke za Hamleta i sušene kukce za Giggle.Naravno,obnovila sam i zalihe sastojaka za Napitke.I kad sam zaključila da više nemam vremena za sve,čarolijom sam svezala Giggelinu putni staklenku i Hamletovu krletku na kovčeg.Prošla sam korz barijeru na peron 9 i 3/4.Iako je bilo tek 10:30 peron je bio dupkom pun.Zaključila sam da bi zapravo bilo najbolje da uđem u vlak.Odjeljci su bili više-manje prazni.Ušla sam u jedan prazan na kraju vlaka.Počela sam čitati svoju Djevojku s bisernom naušnicom.U odjeljak je ušla Lolita. Lolita:Hej,Jo.Kak ti je bilo na praznicima? Ja:Standardno.Upoznala sam puno tatinih prijatelja...zvao ih je svaki dan na kavu i kolače,a bila je i filmska večer kad je napeko kokice... Lolita:Kak su izgledali?Jel bilo zgodnih? Ja:Ne bih znala,budući da su svi imali iste maske i kukuljice,ko da su maškare. Lolita:Svi su došli u istom?Bezveze. Ja:Da.Ko mi u pelerinama. Lolita:Pa ti nikad ne nosiš pelerinu...zapravo,djeda si skoro masakrirala dok nije popustio...i tako su vidli tebe,pa su svi htijeli...i od onda su pelerine ukinute... Ja:Još uvijek ih neki ljudi nose... Lolita:Normalno."Uzorni" učenici.I uostalom,ko njih šljivi? Ja:Nemam pojma. U odjeljak su upale Čupava i Willa. Čupava:Hej,legende! Ja:Bok,stara! Čupava:Ja sa svojih 16 godina uopće nisam stara.Nemam ni sjedine. Ja:Onda,bok,mlada! Sjela je kraj mene. Ja:Willa jel s tobom sve ok? Willa je zamišljeno sjela nama s druge strane. Čupava:Ah,da.Nije bilo više muffina u dućanu. Ja:Imam ja jedan. Izvadila sam muffin iz ruksaka. Willa:Spasiteljice!Hvala. Izvadila je muffin iz paketića i smazala ga.Odmah je bila bolje volje.Vlak je ubrzo krenuo,a ja sam zaspala jer sam se rano probudila. *** Osjetila sam da me netko lagano drma. Lolita:Jo,stigli smo. Ustala sam i izašla na peron.Kišilo je ko iz kabla. Ja:Nekad ti je drago što nisi prva godina i ne moraš se voziti u onom čamčiću. Lolita:A jadni klinci. Sjele smo u jednu kočiju.Prije nego što je krenula,ušao je još jedan dečko. On:Mogu ja s vama? Čupava:Naravno.Što nas je više to je veselije. Dečko je ušao.He look kinda shy i stalno je gledao korz prozor.Nas nije htio pogledati,a kad smo ga nešto pitale,kao da je bio odsutan.Prvi je izašao iz kočije kad je stala. Ja:Kaj je njemu? Willa:Bio je okružen ženama... Ja:Možda...ali ga nikad prije nisam vidjela... Lolita:Vjerojatno se prebacio iz neke škole... Ušli mi unutra,posjedali i standradno...bla bla...saznali smo da se dečko zove David Peterson...svrstan je u Huffelpuffe... Uglavnom,ja sam jedva dočekala da se bacim u krpe. ...TO BE CONTINUED... |
