Oče naš
Oče naš!
Znam da ovakav,
zavisan o potrebama
i brigama za se,
nisam dostojan Tvoga pogleda,
da ne vrijedim,
da sam neupotrebljiv,
beskoristan,
Oče moj,
koji jesi,
budi tu,
jak i jasan znak,
u svakom koraku,
svakom naumu,
da ništa ne bude zbog mene ni radi mene,
da sve bude k drugomu i za drugoga,
sada i uvijek.
Da ne zastanem,
mučeći se svojim tegobama,
da stalno mislim na one koji trpe šuteći,
da od njih učim,
ne tražeći ničije uho ni rame doli Tvoje,
nadajući se da će i to proći,
da ću izdržati,
do Tvoga smilovanja.
