Dok ne otisnem drugi deo antifašističkih putešestvija (povratak otpisanih), evo epizode koja mi se nedavno desila.
Topli su dani tu i vozim se biciklom kud god mogu, gde god mogu, kad možem i ne možem. A ne možem kad pada predivna krupna letnja kišica i pirka tornado preko bubrega.
Bijaše jednom tako kad se uputih do centra grada. Vreme je bilo poput hrvatskih sindikalaca, možda hoće referendum možda neće, u mom slučaju možda će biti kiše možda ne. Sve bi a ne bi. Došavši do centra grada, fala Sili pa dođeš do centra za 10min, obavio sam "posuđivanje" interneta. Kako bijaše otkucalo osam, rek'o sebi mogao bi i do druga Bubalo, da vidim ima li u njega šta pametno. Naravno kiša se slila i ja sam morao mrskim mi gradskim prevozom. Razmišljao sam o buduće potrošenih 6kn za kartu, pa sam se setio da imam kartu Osijek-Vukovar sa kojim se mogu đirati i na lokalnim linijama, osim na Savulju, šmrc, a tako bi hteo da idem na okretište . Bela lađa stiže, putnici se ukrcavaju pa tako skoro i ja. Došavši do vozača, pružam mu kartu, pomalo izmrljanu i oštećenu ali ipak važeću. Gleda on mene sumnjičavo i tu započnu razgovori ugodni...

Vozač: Momak, ne možeš se više voziti za ovom kartom!
Zbunjeni ja: A zašto? (zato što svako zašto ima svoje zato ili jebem li ga...)
Vozač: Škola je završila 18oga i nama su rekli da više nikoga nepuštamo!

Digresija - zar još izgledam kao da idem u "školu" ? Shvatio sam ovo kao kompliment na moj mladenački izgled koji nije potpomognut Q10 (kju tenom) već eventualnim brijanjem tog jutra mada mislim da se nisam brijo..o tom po tom...

Zbunjeni ja: Ali ja sam student, meni fakultet traje do polovine 7 meseca?
Vozač: Ne znam ja*, nama je tako rečeno.
Povređeni ja: Meni je udaren pečat za 6. mesec i smatram da imam pravo da se veozim do kraja 6. meseca (uf kad se počnem pravno preseravat uvek se setim druga doktora Čekića).
Vozač: Ne znam ja, evo oš da pričaš sa mojim šefom? ( izgovara to samo da bi me zastrašio da platim kartu, neočekivajući da sam ja luđi od njega)
Ludi ja: Može!

Vozač bačen u delirij, odvija se mala predstava u "njegovom" autobusu, publika netrepće, čuju se samo uzdasi...
Vozač uzima nekakav mobilni uređaj, tipka nešto po njemu te pruža meni. Srca lupa ko besni HEP-ovci na vrata ali moje lice je hladnokrvnog ubice.
Zvoni, zvoni... Javlja se gospodin Šef.

Uzbuđeni ja: Dobar dan, Nikola Mirković pri telefonu. Evo ušao sam u autobus te mi Vaš vozač govori da se ne mogu voziti sa kartom Osijek-Vukovar u autobusu jer ista navodno vrijedi do 18.6 a kako sam ja student a ne srednjoškolac vozač mi je predložio da popričam sa Vama o problemu?
(Napominjem da će te u ovoj državi i sa ovim ljudima mnogo više postići ukoliko pričate službeni hrvatski jezik, jednostavno to pali masu )
Šef: Jeste jeste, u pravu ste Vi! Vi se možete voziti do kraja 6 meseca, jedino se za sedmi mesec još ne zna.
Ponosni ja: Eto onda molim Vas da to kažete vozaču pa da rješimo ovaj problem.Hvala.Živili!

Vozač prezima telefon i počinje priča: "Oj reci...ma to je ova obična karta...plava(iako je moja bele boje ali ne bum se štel mešat)...aha aha...pa nama su tako rekli...pa di to piše...šta ja znam jel on POŠTAR ili student...tako mi je i poštar mogao doći...dobro dobro...pa znam...ok, ajd čujemo se!"

Po obilježju koje nose svi pravoslavni Srbi na levoj ruci "brojanici" koju usput nikad ne broje i načinu razgovora sa gospodinom Šefom zaključio sam da su obojica Srbi, a vozač je bio i veći jer imao dve brojanice! Hah! Zato korištenje službenog hrvatskog jezika može da zastraši neke ljude jer oma misle da si HDZ, HSP ili sin nekog branitelja.

Vozač: Dobro, možeš se vozit. ( ne baš najsrećnim glasom)
Ja: Izvinjavam se zbog neugodnosti ali morao sam proveriti.

Produžujem nazad prema šaragama, ego narasto ko jablan, ko da su me za narodnog heroja proglasili, Robin Hood mi nije bio ravan tog trenutka. Divno je to kad odbraniš svoja uvrenja a najviše zadovoljiš pravdu. Stigao sam živ i zdrav do naselja.


* - Vrlo čest odgovor onih ljudi koji misle da su upravu a svoje pravo ne potkrepljuju činjenicama, papirima već podizanjem tona, krivljenjem obrva ,buljenjem očiju i mahanjem ruku...