Vratija se Šime! Evo me judi bija san na moru, radija san. Iako san se vratia još prošle subote od gomile događanja tek sam sad stiga da isputim koju na ovaj elektronički dnevnik. Iako ovo više niko ne posićuje ja ću i dalje pisat, makar radi sebe. Ugl. dosta sa dalmatinskim.

Ukratko:

Lokacija: Biograd na moru, zaselak Jankolovica
Provedeno vreme: 40 dana
Misija: zaradit šolde
Posao: berba stolnog grožđa

Dakle Boki i ja uputismo se na ovoj izazov života. Dolazak u Biograd u pola 7 ujutro i čekanje do 14 sati mene je dovodilo do ludila. Tada se konačno pojavio famozni Vedran. Vedran je zaposelnik agencije posrednik koji nas je odbacio do ludare, kako smo mi prozvali nastambu u kojoj smo bili smešteni. Prvo, ubilo nas osmosatno čekanje, zatim razgovor između mene i Vedrana:
Ja: koliko imamo mi do plaže?
Vedran: videćeš. (vau koji odgovor...)
Sudeći po ovome možete zaključiti da Vedran očito nije bio raspoložen za priču. Što nas je dalje vozio to je meni rastao strah a dupe mi se sve više stiskalo, jer šta znaš, mogu te silovat, danas nije nikom za verovat što kaže moj deda. Bivša zgrada uprave, u daljnjem tekstu nastamba(ludara) je kako sama reč kaže bivša zgrade uprave u koju nije uložen ni novčić od dana kada se uprava iselila, dakle pre neke 3-4 godine i od tada polako ali sigurno propada.

Ispred nastambe dočekao nas je pomalo nadrkan "mladi šef" Saša što je nama dodatno dalo adrenalin da odemo istog dana. Potpisasmo ugovor na gepeku stare zelene Vectre i Vedran otprdi ko da ga nikad nije ni bilo. Razdvojili su nas odmah. Ulazak u sobu i 4 nepoznatih likova doveli su do toga da mi se dupe dodatno stisne. Upoznao sam se ja sa njima ali zajebi ti to, sve ti je tuđe, strano i odvratno.
Drugi nervni slom usledio je pogledom na krevet. Žut jastuk, propali dušek i vojnički željezni krevet. Nakon nekih 15ak minuta, otišao sam po Bokija, koji je bio u sobi preko puta. Izašli smo van kao da nas je neko mlatno mokrom čarapom. Gledamo jedan drugog i govorimo, sutra idemo kući, čak sam i svoje nazvao da dolazim ako bude frke.
Taj dan upoznali smo i Peru, momka starijeg od nas 2 godine, ostali su svi bili straiji po 20 ako ne i više godina. Pero bijaše veoma ljubazan prema nama što je meni pobudilo svakakve misli koje su se na kraju pokazale ne tačnima, hvala Bogu. I tako je duo fantastico postao trio, od tog dana sve više smo se družili sa Perom a i on sa nama.



Pero i moje veličanstvo

Priča se nastavlja...