Već duže vreme vani je fino toplo, pa čak i vruće. Kada izlazim vikendom ne pada mi na pamet biti u zatvorenom i zadimljenom kafiću. Uostalom nema takvog mesta u gradu gde bi se mogli zadržati a da nam bude dobro. Svaki kafić koji se otvori pa šta god da pušta sa vremenom nažalost mora puštati narodnjake da bi privukli omladinu. To znači samo jedno. Narodnjaci + omladina = pare, pare = sreća...magični zatvoreni krug. Sve mi je to prevršilo. Dolaziti u grad i sediti na klupama razmišljajući o tome kako ću verovatno i idući vikend provesti sedeći na istom mestu. Postali smo kao penzioneri. Samo sedimo, pijuckamo i žalimo se. Jednom prilikom dok smo bili kod Marija, došli smo na ideju kako bi bilo super imati akumulator i liniju spojiti na njega. Naravno da sve ne bi ostalo na priči, kupim ja burzu i traži polovni akumulator. Nakon slanja poruka prijateljima da li bi dali za akumulator po 15kn, iznenadio sam se koliko njih je htelo dati. Ukupno smo sakupili oko 200kn što je bilo dovoljno.
Prvo sam se morao dobro informisati o vrstama akumulatora i naći pravi za ovu svrhu. Tako je i bilo. Našao sam čoveka koji prodaje akumulatore, ali on živi u Ernestinovu. Hm...Ernestinovo, yeah right...Nekako se poklopilo da ćemo ići u Osijek za koji vikend pa sam se dogovorio sa čovekom da vidimo akumulator i ako odgovara kupimo ga. Mislim da je bio 19.4 kada smo išli. Nas četvorica neustrašivih u autu. Bubalo, Boki, Kraguljac i ja. Prvo smo došli u Osijek na smotru fakulteta. Pokupili smo potrebne informacije i hajmo sada za Ernestinovo. Isprintao sam gde je to pomoću ViaMichelin, da bi se na kraju malo zeznuli...





Da završili smo u Čepinu...neki su krivili Kraguljca da nas je krivo vodio, ali i same upute na engleskom bile su pomalo zbunjujuće. Vraćamo se nazad odakle smo došli. Ulazimo u Ivanovac i neki klinac nas uputi da idemo pravo do glavne i desno. Klinac je govorio ko Edo Maajka. Ovom prilikom veliko hvala za upute dete drago. Da stvar bude gora ja sam prije tog skretanja preticao kamion i nisam mogao skrenuti (u vražiji Ivanovac) pa sam auto okretao na nekoj autobusnoj stanice. Da sam samo nastvio 100m gore skontali bi napis "Ernestinovo", ali jebiga, sad bar znam gde je Čepin. Uglavnom došli smo u Ernestinovo, pogodili se sa čovekom, kupili, isprobali i ajmo sada kući - preko okolnih sela.
Ernestinovo, Ada, Podrinje, Markušica, Gaboš, Ostrovo, Nuštar, Bršadin pa Vukovar. Bilo je ideja da navratimo kod prijateljice Lacme ali zaključismo da se ona ne bi previše obradovala našem posetu, pa samo nastavismo dalje. Ni Osijek, ni smotra ni akumulator nisu bili upola zanimljivi koliko je bilo zanimljivo istraživati sela u koje moja noga još nije kročila. Pri povratku kući svi smo već bili izmoreni i bilo je oko 6 sati poslepodne, a na terenu smo od 8 ujutro. Uglavnom daj Bože jeftinijeg goriva i love pa da se vozamo i istražujemo. To veče smo uspešno prikopčali liniju i zezali se vani uz muziku koju volimo.

Ovom prilikom veliko hvala: Mikiju, Villy-ju, Dragašu, Kraguljcu, Bigićima, Maloj Tamari, Bubalu, Dajani(perverznoj), Mariju, Mujiću, Radošu, Magičnom Kačaru i Živićki koji su hrabro izdvojili pare i dali ih za akumulator. Rock and roll će vam biti večito zahvalan!

Živio rock and roll i njegova deca!