E da vam javim da mi uopšte nije žao što nisam dugo pisao na svom blogu. Nije da sam zaboravio ili nešto nego jednostavno imao sam pametnije posla. Baš mi je drago što duže vremena nisam imao dodira sa tehnikom. Bio sam 12 dana u Neumu. Bilo je super ali o tome ću u idućem postu.
Iako sam najavio da će biti par postova o mom radu, grdno sam vas zajebao. Biće samo dva. Ovaj i onaj prošli. Ha ha, burn in rerna.Toliko o tome.

A sada:
Kao i u svakoj promeni čovek pokušava da se snađe. Da upozna nova lica i koliko-toliko sa njima ostvari neku vrstu komunikacije. Boraveći duže vremena sa novim ljudima čovek upadne u krug ljudi koji mu po nekim gledištima odgovaraju, bilo izgledu, karakteru, stavovima...
Tako sam i ja. Drugi dan posla već sam imao svoju ekipu, svoj krug ljudi sa kojima sam postao posebno dobar i sa kojima sam radio svoj sezonski posao. članovi moje ekipe bili su uveliko stariji od mene, ali po nekim nepisanim pravilima sezonskog radnika nema tu pravila. Pred šefom i motikom svi smo mi isti, i svi mi moramo da radimo. Tako sam i ja ovde bio ravnopravno prihvaćen. Kada god bi se nekom obratio sa, čisto iz poštovanja jer osoba po godinama može biti koja mama ili pak baka, ta ista bi mi rekla : " Ma daj Nikola kome ti Vi, ovde smo ti mi svi na Ti,nema tu pravila! " U početku je bilo teško naviknuti se na to ali uspeo sam. Što sam dalje radio postajao sam opušteniji i prikazivao ono pravo, ono Johnny.
Ali da nije bilo Sose,Milene i Lude Ljilje mislim da bi mi se posao ubrzo dosadio i da bi odustao. Kad god počinješ sa nečim imaš neki cilj. Moj cilj je bio da sakupim novaca za motor, hvala bogu skupio sam. Ali reći ću vam da sam u jednom trenu dolazio samo zbog društva. Tri žene i ja sa njima(ne budite perverzni). Stalno neki razgovori, neke priče, zajebancija i tih osam sati prođe sa čas. Čisto mi je bilo žao kad sam jedan dan zaspao na posao. Sve to dosta poceća na školu. U praksi većina nas ide u školu zbog znanja ali dali bi škola bila izdrživa da nemaš društvo ili prijatelje. Dakako da ne. Bila bi smor. a zamislite da celi dan kopate sami, bez ikoga. Ni mrtav pas da prođe. To bi bilo zlo. Mnogo je lakše kad imaš sa kim da pričaš, bilo o čemu, pa makar i nameštaju ili semenu, nije bitno. Ja bi poludio da sam morao raditi sam. Zamisli negde na onoj vrućini od 40 ti se prevrneš, ostaneš bez vode, niko da ti pomogne. Ovom prilikom šaljem pozdrav teta Mileni,baki Sosi i Ludoj Ljilji što su me trpile mesec dana koliko sam radio.
Evo par crtica o njima:

Prvo najstriji član ekipe, odnosno članica, baka Sosa.Kada sam je prvi put pitao koliko godina ima rekla je 68, zatim 70, a onda 65...uglavnom ima 60 i kusur sigurno, ali u sebi nosi dušu devojke. Izgledom niska i sitna a radi ko zmaj.Radi kod kuće, radi u vinogradu, radi kod privatnika a ima penziju.Jednostavno ona voli raditi. Mada ja bi na njenom mestu malo i odmorio.Kruže priče da je jednom naveče počela prat veš i prala ga je i tako je kasnije skontala da je zakasnila na bus u 6 ujutro, ali ajd što je ona zaboravila na vreme dok je prala, nego što je ona sela na bicikl i otišla radit nakon ne prespavane noći. Zlo. Ubedljivo mi je najjača bila kad je obukla starke.Long live Sosa!

Na drugom mesto dobne lestvice je teta Milena. Žena u 50tima. Niska,jaka i samozatajna. U početku misliš da je neka stroga i ozbiljna ali kad ona izvali...Dobrodušna ženica.Pamtiću je po kariranoj crvenoj košulji i njenim uzvicima: "Joj, ali je moj red čupav!" joj ovo joj ono ali sve ona odradi.

Na zadnjem mestu naše dobne lestvice je Luda Ljilja. Ona ima negde oko 35 godina.Ima troje dece a opičena do daske. Da nije nje malo bi se smijali. Ona je bila zabavljač naše grupe. Da nije nje dani bi duže trajali. Ona je bila jedini pušač u našoj grupi. Ali to je mene veselilo.N a kraju reda ona fino zapali a ja sam znao, to znači 5 minuta odmora, super. Ona je uvek pokretala neke razgovore, pričala šale i viceve i zezala sve oko sebe. Žena je stvarno zakon. Neki su mislili da će ona odustati ali ona se ne predaje. Još uvek radi. Želim joj još mnogo sretnih radnih dana.