Mi muškarci ne možemo bez žena,ma kakve god one bile.Lepe ili ružne,zle ili dobre.A žene?A žene ne mogu bez jedne stvari.Kurca.Šalim se.Ne mogu one bez priče.Bez razgovora odnosno bez tračanja.

Tako se tračerska sekta sastoji od najmanje 2 člana.Sekta postoji u svim javnim i ne javnim ustanovama.Ukoliko ne postoji na nekom mestu,veoma lako se formira.Naime dovoljno je da postoje 2 člana,odnosno članice.Njih lako možete prepoznat.To su uglavnom dve devojke koje idu polako prema nekom zabačenom delu prostorije,u kojem je tiše.Tamo se obavlja razmena informacija.Jedna drugoj predaju najnovije tračeve.
Trač teme su uglavnom:muškarci,novi avon ili oriflajm proizvod,doživljaji iz diskaća...i tako dalje.Ali kao u svakom društvu i u trač društvu postoji neka hijerarhija.Mora ipak neko da upravlja tim složenim sistemom razmene informacija.Neko iznad svih.Ta osoba se naziva "Server Osoba".Ona nadgleda sve i upravlja razmenom.Ona ima i svoje niže podanike koje možemo simbolično nazvati "Podanici" ili "Modemi".Njihov zadatak je jednostavan.Oni služe sa sakupljanje informacija iz okoline.Zatim informacije predaju "Server Osobi".Ona pažljivo obrađuje sve verzije priča i stvara jedinstven kod pod nazivom "T.R.A.Č.".Trač se tada daje u masovnu upotrebu.Postaje javan.

Zatim želim da vam objasnim prikrivanje Trač Sekti.Naime kako je već gore spomenuto,sve počne u jednom bezazleno ćošku sobe ili radijatoru(radijator zagrejava centre za razmenu i povićava brzinu razmene tračeva do čak 3Mt/s-megatrača po sekundi).
Dakle sve počne od dve osobe.Dva modema.Server Osoba to svojim senzorima oseti.Približava se i upija.Ostali modemi dolaze.Uključivanje u tu mrežu počinje sa lozinkom "Vidi šta je obukla!".
U nekim drugim sektama saznali smo i za lozinke tipa:"Vidi što je zategnut!" , "Koji je to parfem?" ili "Kupila sam novi uložak,onaj noćni".
Dakle stali smo kod tog uključivanja.Za vreme razgovora neki modemi i ne moraju da govore jezikom.Imaju govor telom.Naprimer ogorčen stav se pokazuje stavljanjem ruku na kukove,zamišljenost se očituje glađenjem vrata.Ponovno uklučivanje u razmenu daje se potezom nameštanja dela odeće,uglavnom gaća.
Tako su u tu grupicu priključi sve više devojaka,sve one postanu modemi i služe Server Osobi.


Moram vam dat i jedan očit primer toga.Recimo kod nas u gimnaziji imamo taj slučaj.

Server Osoba u našoj gimnaziji je Milka od milja zvana Milkica.Ona u svako doba dana i noći može da vam kaže bilo koji trač.Ona zna o svemu.Kako lokalno tako prati i globalne tračeve.Dakako ona nebi mogla da funkcioniše bez svojih modema koji su poprilično specijalizirani za određena područja.Tako imamo:
Biba - informacije o alkoholu i napijanju,diplomirala u Babilonu
Verčevićka - ko je s kim,kako i zašto
Božićka - pionir u ovom poslu,uglavnom kozmetika i nešto malo momci
Šijak - novosti iz Mohova i ostalih zabačenih delova naše županije

Ima još par modema ali su oni tek u procesu učenja.

Naveče,oko osam sati,posle dnevnika sledi vremenska prognoza.Kažu da je to najgledanija scena na našim malim ekranima tv prijamnika.Svi sednu i gledaju.Pogotovo matorci koji ne znaju položaj svog grada na toj karti.Oni samo čuju ono "...biće hladno,sa severozapada se približava anticiklona,u Nemačkoj poplava,Austrija zavejana snegom...".Onda se ustrte i govore da se sprema neka oluja.Traže kišobrane,bunde i sve što može pomoći u toj borbi.Nisu matorci ni toliko bitni u svoj toj priči.Bitan sam ja.Naime pogledam tako prognozu i otprilike znam dali sutra mogu ić u školu biciklom i koliko se debelo trebam obuć.Kako se svima pokrade greška,nekad ti iz metereološkog zavoda zajebu stvar i pogreše.Valjda pasulj dobro ne prebiru ili se bave nekim zastarelim metodama.Uglavnom pogreše i ja se tanko obučema a ono grune pljusak.Tako sam i Vuleta i sebe danas zajebo.Ali da se to nebi ponavljalo koristim novu metodu u svetu predviđanja vremena.M.A.M.A sistem.
Dakle,sad je dovoljno samo da pitam mamu kako se oseća i šta ju boli već znam šta nam sutra sledi.
Evo par primera:

Bol u desnoj lopatici - vetrovito
Znojni pazuh - toplo vreme
Bol u desnoj lopatici i suzave oči - vetrovitno sa kišom
Neugodan osećaj u stomaku i nadutost - Bura ili se mama prejela
Hladni tabani sa začepljenim nosom - Pada će sneg
Nagla promena raspoloženja - promena vremena

Eto recimo na ovaj način saznajem kako će biti vreme ali to nije dovoljno za oblačenje.Zato na balkonu imam toplomer koji izgleda otprilike ovako:

Ovo je možda smešno ali istinito.I super mi pomaže.Prema stepenu vadim iz ormara određenu količinu robe i oblačim se.Ne volim da mi je zima.Zimogrožljiv sam što kaže mama.


Po maminim siptomima sutra bi vreme moglo biti veoma slično današnjem.Ponesite manji kišobran.

Život u teškom vremenu tera nas da pobegnemo u neki imaginarni,nepostojeći svet.U tom imaginarnom svetu nema boli,muka ni briga.Mozak nam se poprilično isključi a oči zalede na jednoj tačci.Ne trepćemo.
Ali nije to baš ni tako jednostavno.Da bi to postigli morate imati predmet hipnoze.Nekima je to rad.Recimo neki ljudi se totalno iskluče kad rade nešto,sebe celog predaju tom cilju.Neki se jednostavno zagledaju u tv.

Od svih mojih ukućana tu sposobnost ima moja mama.Ona je velemajstor u tome.Ljilja-majstor opšte zabuljenosti.Ona koristi tv.Kako umorna dođe sa posla,puna muka i problema malo odmori.Zatim dolazi serija koje se ne sme propustiti."Obični ljudi".U toj seriji je samo naslov običan ali ajd sad.Evo recimo danas mama utrčava u kuću i pali televizor.Pažljivo gledam svaki njen pokret.Njeno telo se kreće ali uči su uperene u ekran malog tv prijamnika.Palac stiska daljinski,kutija hipnoze se pali.Serija počinje.Osoba pod hipnozom polako zauzima opuštajući položaj na kauču ili sofi.Pesma tv serija dodatno opušta,procenat odsutnosti raste.Početak serije označava i početak hipnoze.Rad organa je sveden na minimum.Oči su širom otvorene kako bi bolje upile sliku.Kod ovakvih slučajeva se oči kapci isključuju.Osobe ne trepću.Opšta zabuljenost.Zavisno od strane sedenja glava se podboči rukom savijenom u laktu.Poželjno je stavit i neki lavor pokraj u slučaju curenja sline.Mama je pobegla u neki svoj svet.Beg zavisi od trajanja same serije.U slučaju reklama osoba do neke mere dolazi sebi i naređuje da joj se skuva kava i donesu kolači radi pospešivanja celog procesa hipnoze.

U tim momentima oko osobe možete trčati,skakati ali ona to neće primećivati.Nasilno prekidanje ovog procesa može dovesti do agresivnog ponašanja pacijenta što može biti jednino loše po vas.Pacijente je bolje pustiti da se sami vrate u našu dimenziju.Povratak se uočava promenom izraza lica i treptanjem.

Sam početak koncerta:


Izlazak tenka:


Different World,prva pesma:


Početak Strah od mraka,svetla lutaju po publici,meni najbolji deo koncerta,cela sala peva:


The Trooper

Evo me sedim za kompom,pijem kavu i pišem post.U odrazu ogledala nekakvo čupavo i bolesno biće oponaša me.Još pomalo umoran ali opet sretan.U ovom momentu kava dolazi kao blagoslov.Dakle juče sam bio na Maidenima u Beogradu.Pošli smo iz Vukovara oko pola 4,kombijem.Vozač je bio neki stariji čova,ali je bio skroz ok.Najjači je bio kad je odvrno narodnjake u kombiju punom metalaca.Onda je pokušao naći neku normalniju stanicu ali kako u srbiji nema ništa normalno pa ga je odlučio ugasiti.Na sajam smo došli oko pola 7.Malo lutali i uputili se ka sali broj 1.Ja u životu nisam vidio više pregaženih dvoguzi(2L piva u plastičnom pakovanju) i metalaca na jednom mestu.Kad smo došli do ulaska.Sledilo je pipanje,arrrr....Tamo mi je neki lik bacio narukvicu,peder!Nekako se ugurali i ajd gledamo di ćemo stajat.Kad smo mi ulazili bilo je onako popunjeno,50%.Kad smo odlučili di ćemo stajat,stajasmo.Bilo je to tačno ispred onih svetala u sredini.Čekaj,čekaj,čekaj.Izašla Lauren,Harrisova ćerka,ona nas kao podgrijala.E onda su došli Maideni.Kad je počela prva pesma Different World,masa se počela ljujat ko kad opičiš pihtije.Drž nedaj,nekako smo ostali svi na okupu.Jedan od najboljih momenata je bio kad je Dickinson vikno :

Prvo i osnovno: Ovaj blog zvanično postoji 366 dana uključujući današnji dan.Prvi post sam napisao prošle godine na 7.mart.Bio je to predlog prijateljice Vanje.Koji sam kako vidite poslušao i od tada smaram svet i na internetu.Od tada do danas bilo je i lepih i ružnih postova.Uključujući ovaj danas 110.Najs.Bilo je tu i smranja iz škole,prepričavanja događaja,pisanja bolesnih priča,društvenih kritika i svega.Nadam se da su vam moj postovi do sada bili koliko toliko zanimljivi i da ste nešto naučili a ne samo tratili svoje vreme,a i ako jeste who cares?Sve u svemu krćemo u novu sagu Johnny007 bloga! Come to the Dark side! We have cookies!

Ono što bih danas hteo da napišem jer malena kritika.Kao što svi znamo danas je dan žena.8.mart.Ženama/devojkama poklanjamo neki dašak pažnje,čestitamo im praznik,zaželimo par stvari i tako.I u školama je isto.Mi smo skupili nešto love i kupili par kuranfila i poklon razrednici.Sve u svemu bilo je super.
Ono što je mene jako čudilo je sledeće:
Hrvatska smena ništa,ama baš ništa nije kupovala profesoricama.Kažu da je pola zbornice bilo u cveću a pola u pustari.Mislim nekako mi je tradicija iz osnovne da profesoricama kupimo cveće,kao mali znak pažnje.Valjda drugoj strani to predstavlja neko ulizivanje,uvlačenje u čmar.Svi su me oni danas čudno gledali kad sam nosio kuranfile po školi.Istu reakciju bi izazvao kad bi obukao roza body majicu.Valjda im je to nešto čudno.Čudni su ti njihovi profesori.Ponašaju se visoko,profinjeno, ne svi ali većina.Strog odnos đak-profesor.Po meni iskreno to je sranje.Gomila hladnih pogleda.
Da rezimiramo(piskov defekt):
Ja sam se trudio da svim bitnijim ženama u mom životu čestitam Dan njih samih,ukoliko sam neke zaboravio,žene izvinjavam se srećan vam Dan žena.
Mami sam kupio kecelju sa natpisom:

Ove nedelje sam prva smena u školi.Najgori mi je definitivno ponedeljak.Jedva se ustanem i dođem sebi.Ali nekako i to prebolim.Ono što hoću da kažem da više volim drugu smenu nego prvu.I to iz više razloga.
U drugoj smeni se relativno ustanem u neko normalno vreme,recimo oko 7.Dok se u prvoj moram dizat u 5:30.Dakle sat i po ranije.Drugu smenu volim i zbog nekog lakšeg organizovanja vremena.Recimo,ustanem se ujutro,popijem belu kafu.Nešto doručkujem,a zatim učim.Negde oko 9 pravim pauzu.Kasnije nastavljam sa učenjem.Oko pola 12 spremam se za školu,ručkam i ajmo.Naveče sam kući oko 15 do 8.Večeram,gledam tv,odmaram uglavom,odem na net što je super.Pogledam šta od predmeta imam za sutra,napravim si neki plan učenja i to je to.

Prva smena mi je mnogo zajebanija.Prvo se rano ustanem.Slabo doručkujem.Posle škole se kući vraćam slomljen i ljubim krevet svoj ka sebe samoga.Pola dana prespavam.Jednostavno spavanje je nemoguće ne izostavit,probao sam mnogo puta ali onda naveče budem crknut i ne mogu gledat.Znači posle spavanja opet ručam.Pa učenje.Tako negde do 7,pola 8.Onda malo odmorim i večeram.I onda mi prođe 2 sata neznam gde.Večeram,sedim,otuširam se.Eto već je 11.A još mi je pola gradiva ostalo ne naučeno.I onda kao čitam, vežbam ali ništa više ne ulazi u glavu.Pospan sam.

Mrzim prvu smenu.Još nam je Velibor dao 2 kontrolna za sutra.Reči i sva gramatika.Da se ubiješ.Nema milosti.

"Folk je narod.
Turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom,
u cilindar motora sa unutrasnjim sagorijevanjem.

Turbo folk je gorenje naroda.
Svako pospješivanje tog sagorijevanja je turbo folk.
Razbuktavanje najnižih strasti kod homo sapiensa.

Muzika je miljenica svih muza,
harmonija svih umjetnosti.
Turbo folk nije muzika.
Turbo folk je miljenica masa,
kakofonija svih ukusa i mirisa.
Ja sam mu dao ime..."

Turbo Folk-Rambo Amadeus

Tema:porodična tragedija(muž,žena,ljubavnik)
Mesto:Moskva,Petrograd,rusko selo
Vreme:kraj 19.veka(tolstojevo vreme=savremena stvarnost)

Tok radnje:
1.Ana dolazi u Moskvu da smiri(spasi) brak svog brata
2.Susret na stanici sa Vronskim usplamsava njene emocije
3.Javno krši društvene norme i odabire život sa ljubavnikom
4.Nepronašavši za onim što je tragala iskreno rastrzana osećajem krivice odlazi u smrt

Likovi:

Anan Karenjina

Živi monoton bračni život,ljubav posvećuje sinu.Vronski u njoj budi prava osećanja i ona se iskreno predaje toj ljubavi.Snažna unutrašnja borba Vronski-Ser Joža.Ne podnosi laž,on je iskrena i istinoljubiva.Priznaje mužu i odabire Vronskog.Nastupa strašna patnja i osećaj krivicekoji prelazi u snažu želju da umre,molim muža za oproštaj.Porušivši sve mostove iza sebe,osuđena od društva,poklonivši svu ljubav bez ostatka Vronskom traži istu od njega.Ne postignuvši apsolut odabire smrt.

Aleksej Aleksandrovič Karenjin

Rano ostao bez roditelja,postiže uspeh u društvu,živi po ustaljenim normama,ne ženi se iz ljubavi već da bi udovoljio formi.Brak smatra institucijom koju treba oštovati.Pokušava da očuva brak,ne zato što voli već da sačuva vlastiti ugled.Napušten od Ane gubi sve što je čitav život gradio.Izbačen iz kolotečine,navika i normi,gubi tlo pod nogama,ne snalazi se.Potpuno slomljen,prihvata prvo hrišćansko načelo praštanja,odabire život.

Vronski

Lep,obrazovan plemić,dvorski oficir živi po pravilima svoje klase(dug na kartama će platiti a krojač može da čeka.Upoznaje Anu,sa njom ostvaruje ljubavnu vezu i to postaje smisao njegovog života.Ostvarivši ljubav ne ume i ne može da reši problema koje mu ta ljubav nameće.Prosečan je,neshvata Anu i njenu izuzetnost.Shvaća njenu nesreću ali ne može da joj pomogne i sam postaje nesrećan.Izgubivši Anu odabire smrt.(mislim da on odlazi negde vamo na naše prostore da se bori u vojsci).

Ideja:Svaka srećna porodica slična je jedna drugoj,svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

Priča kaže sledeće:
Ja uvek pišem o glupostima na pametan način tako ću i o predstojećem poskupljenju kruva.
U davnoj prošlosti,hleb se naručivao.Ono odeš u trgovinu,kažeš prezime i ona trgovkinja pogleda u svoju masno crvenu teku i preškraba onaj za danas.Uzmeš hleb i naručiš za suta koliko želiš,s tim da bi bilo fer od tebe da dođeš sutra po njega.Takav sistem je bio negde 98' ili 99'.Tada si hleb mogao kupiti jedino u trgovini.Koliko se sećam mi u Naselju tad nismo ni imali poštenu pekaru.Bila su to za Naseljaše teška vremena.Bila je kriza,svako se snalazio kako zna.Bilo je pozitivno to što je hleb bio tri kune ili ti 6 tadašnjih žvaka.
Polako smo ulazili u novi milenijum.Godine za godinom su išle.U naselju se pojavila i prva pekara.Mislim da je prvi bio Marko Polo.Hleb je bio ok.Zatim se otvorila Dora.A nedavno i pekara Marjan(ili Marijan ne znam sad).Gomila konkurencije,a jedni od drugih nema 150 metara.
Naša država da bi bila što bliže europskoj uniji morala je naravno i napravit cene koje će biti blizu evropskoj uniji.Tako je hled skočio na 5 kuna.Tako za jednog međeda dobiješ veknu 'leba.Ajde de,nekako smo se i na to navikli.Ali ono što meni nije bilo jasno:Hleb iz Bose je i danas puno lošiji od onoga u Dori ali svejedno košta 5kn.To neki ljudi ne kontaju.Mislim neću da hvalim ili nešto ali hleb iz dore bude mekan i drugi dan a sa ovim iz Bose možeš ubit čoveka.Verovatno pekari štede na nečemu.Ajd da košta 3 kune pa bi bilo okej,nego košta isto onoliko koliko hleb par buda bolji.
Eto došli smo u James Bondovu godinu i sad nam hleb oće opet poskupit.Sram ih bilo!I to od 40-60 lipa.I ti pekari su postali sekta i teška komercijala.Samo gledaju kako da te zajebu.

Ono što je jako zanimljivo u svemu ovome je sledeće:
Kako u opštoj neimaštini i sirotinji 98 godine hleb je bio 3 kune.Pola polja je bilo zapušteno i neobradivo.Uvozili smo pšenicu i šta ti ja znam.Ali hleb je bio 3 kune.
Danas kada živimo u izobilju domaće pšenice,kad imamo brašna na pretek-Hleb košta 5,5 kuna?
Pitam ja vas ko tu koga mulja i krade?