Od svih dana u nedelji nekako petak mi je najbolji.Dođe kao "Amin" za celu nedelju.Tokom nedelje stalno nešto radim(za druge) retko kad nešto za moju dušu i moju radost.Idem u tu školu i svaki dan manje-više liči na onaj prethodni.
USU sistem.Uči-spavaj-uči,ako stigneš u međuvremenu jedi nešto.Smuči ti se to sve,želiš malo da se opustiš,da na momenat ne razmišljaš o ničemu.
Tako je bilo i danas,standard dan.Vrhunac celog dana je odlazak na kafu u Maritimo.To mi stvarno bio najdraži deo dana.Tih pola sata.

Hvala Bogu nismo imali 7 časova.Kratko i jasno odlučismo da idemo na kafu.Stuštamo se polako sa Golgote,pričamo o svemu i svačemu.Prolazimo kroz grad,po običaju tužan i prazan.Pao je mrak,ulične svetiljke rade,tu i tamo prođe neki čova i to je to - Vukovar u pola 7 naveče.
Ulazimo u Maritimo.Uvek opušteno ćao,zdravo.Pozdravljam,ko da ulazim u svoj stan.Par ljudova puši,lagano pričaju,ubijaju monotoniju svog svakidašnjeg života.

Naravno ne bi ja bio ja a da ne naručim:"Ja ću Nes,ali iz normalne šolje".
Pod normalnu šolju podrazumevam onu staklenu na kojoj piše COFFE ali izgleda da su samo zbog mene(a kurac zbog mene) nabavili one original crvene nes šolje sa reklame.Nećemo dužiti,jednostavno volim pit kafu iz šolje a ne neke retardirane čaše za vino/šampanjac,još kad mi donese slamčicu...

Uglavnom naručili smo i popeli se gore.Naše kultno mesto je bilo zauzeto pa smo seli na drugo pored.Raskomotili se.Lagano sam pio kafu i gledao kroz prozor u tužnu i smorenu spoljašnost našeg grada.Zatim proklinjao u sebi što sutra,iako je subota moram u školu...
Jebi ga