petak, 19.01.2007.
Svi će sve,niko neće ništa
|
Ovih dana profesori u našoj školi su postali političari što se tiče mature,Svi nešto obećavaju a niko ništa ne radi.Naime pošto smo 3.razred trebamo ić na moćnu,super i dugo isčekivanu maturalnu.Kako i svuge treba odlučit gde se ide,kako i zašto?Da ali kako odlučivati kad nemate ponude.Naime svaki profesor priča o tome kako je na toj ili onoj eskurziju super i divno i kako je ona onoj drugoj loše i nema se šta vidit.Ima čak i onih koji bi da mogu hiptnotizirali masu i nagovorili ih da idu tamo gde ta osoba hoće.Žalosno.Sad smo eto u isčekivanju ponuda.Nadam se da će znat gde se ide i koliko košta iduće nedelje.Baš bi voleo da izleti neko treće mestoi da svi odemo tamo.Trenutno se prepiremo oko grčke ili praga(beč,budimpešta).Tako da su u našoj školi sukobljena mišljenja profesora iako na kraju svog izlaganja kažu da ćemo ići tamo gde mi odlučimo.Do tada će nas i dalje hiptnozirati.Živim i nadam se boljem... |
| < | siječanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
- Dobro došli na stran'ce
Johnny bloga
On je opet tu!
Svijet u boci
Junac
Alexxl
Sunny
Svetkovina
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;
Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš
U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.
Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
- Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju dražisa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
... Gle! očima im trepti rosa nemo...
Sima Pandurović