Kao i svake godine do sad Gimnazija Vukovar ponosno odlazi u Beograd.Tamo je počeo sajam knjiga.Scenarij nam je dobro poznat.U beograd dođemo oko 11 i pičimo po Knez Mihailovom.Profesor iz Istorije ja poput Napoleona,nizak ali veoma odlučan,kad on digne ruku i povikne "Svi zamnom" svi i ga sledimo.On dosta dobro pozna Beograd.Čudimo se jer kod nas nikad nema toliko mase i gužve,svašta se može nađi u kupiti.Uglavom ono šta je prvo radim kad tamo dođem jeste-idem jest.Bez toga se nemože dalje.Posle jela pičimo kud koji mili moji.Ima tamo jedna dosta dobro knjižara sa leve strane,jeste da su im i cene dobre ali za tu uslugu i ljubaznost nije frka dat dinar više.

Kanije negde oko 1 ide se na sajam.E tamo stvarno ima ljudi i gužve.Svi se guraju zato je najbolje ne kupati se par nedelja prije sajma.Onda imaš čistinu u krugu 2m oko sebe(znam iz osobnog iskustva).Na sajmu imaju neki ljudovi što dele reklamne letke koji se naravno nemogu odbiti.Toga dosta sakupiš pa i inda počneš sam delit i za čudo,ljudi uzimaju.U samim halama uvek gužva.Jedva se probiješ.Moš nać svakakvih knjiga samo trebaš imat živaca.Kasnije nakon napornog guranja odemo na leskovači roštilj,e to se zove odbijanje od hrane.Daš 100 dindži i naždereš se.To je meni osobno najbolji štand na celom sajmu.Oni tamo što peku se stalno zajebavaju i uvek su opušteni bez obzira na gužvu.A verujte kod njih je uvek gužva.

Nakon sajma ide se u pozorište.Prošle godine je bila dosadna pretstava pa sam umalo i zaspo.Nada se da se ove godine biti nešto smešnija.Prošla je bila gora od časa istorije!Uglavnom to bude to.Kući se vrnemo oko 1 pola 2.

Sajam je u svakom slučaju događaj koji se ne propušta.Jedva čekam subotu.