E ljudi ovo morate pogledat




Ja sam pao dole kad sam ovo gledo...

Tako sedeći pred vadisom i ne radeći nešta po običaju,jednostavno smarajući se došao sam do zaključka.

Zašto uopšte izlazim u Vadis?

Da se smorim,e boga mi nećeš više Johnny.Mislim uvek tamo pozdravim par ljudi a ako hoću da popričam sa nekim o bilo čemu,ne mogu ili izgubim glas koliko se moram derat.Onda sam ovako odlučio.Otići ću do dablina i bit tamo dok ima mog društva,kad više ne bude bilo pičim kući.Mislim,piće je tamo jeftino,domaći rok a nije toliko glasno da ne možeš pričat sa nekim.Tako da neću ići u vadis sigurno mesec dana,ako ne i više.Eto sad kad sam bio u vadisu kući sam se vratio u 3:15,onda znate koliko mi je bilo zabavno...

Pozdravljam sve čitaoce mog ušljivog i napornog bloga.Ja vam se divim kako možete čitati moje baljezgarije,ali stvarno...

Dakle kako što sam naslov kaže govoriću o fizičkom radu.Danas ujutro,ustajem pomalo kasnim na stanicu.Na leđima torba sa par svesaka i koja knjiga.Baš sam mislio da ćemo zujit i lapit celi dan kad ono ne.Sav veseo dočeka nas prof.Durajlija i naredi da se svi muški iz trećih razreda spuste u hol.I bi tako.A šta bi drugo mi mogli nego seliti stvari iz jedne u drugu školu.Ajmo piči pešaka na drugo brdo.Selili smo informatiku i zbornicu.Puno stolova i stolica,kanti od kompjutera i ostalih sranja.Uglavnom svi smo mi to nekeko izneli i čekamo kamijon.Potovarišmo to u kamijon i 11nas je ičilo u kamionu a 9 je ostalo kod stare škole da kasnije potovare još par stvari.Uglavnom mogli smo poginut ali eto nismo.Stigli tamo pred žutu kuću(gimnazija=ludnica).Onako crknuti ajmo radit.Diš bre radit tek smo stigli.Sledi tipična slika "vrednih gimnazijalaca":nekolicina puši,par sedi na klupi,par je otišlo do wc,uglavnom niko ništa ne radi.Samo profesor Ličina posmatra nastalu situvaciju.Ajd ajd nekako se to istovari i iznese iz kamiona ali onda smo svi stali jer smo bili crknuti.Ja otišo po sendvič i ajd ti johnny,vreme je za pauzu.Lego preko tri stolice,kad evo profesora Ličine,ne može on a da nesmeta ljudima dok se odmaraju ili jedu ili rade oboje kao ja.Mislim nije ni jednu klupu uneo i samo govori da idemo radit.Pa čoveče jel imaš ti srce jel imaš ti dušu.Onako iznerviran legnem na klupu,kad evo prof.Prpe koji kaže šta ja ležim na klupi.Kasnije skonta da smo crkli i da smo na pauzi pa reče da se nastavim odmarat.Videh ja da tu neću odmorit pa sam otišo na klupu ispred škole i tamo se malo pružio.Kasnije smo uneli sve,pa je došao i drugi kamion pa ajd i njega istovaraj.Sve u svemu preselili smo stvari.

I onda se pitam zar me zato majka slala u školu...

Uglavnom,danas je bio upis.Popevši se na Golgotu,dočeka nas iznenađujuće veseo proresor Durajlija i reče nam da pratimo brkove misleći tada na prof.Momirovića.Upis je bio više nego standardan-svima su falile kemiske.Ko da nam nisu mogli poklonit jednu kemisku na kojoj piše "Gimnazija Vukovar" ili još bolje "Sad ste nejebali".Posle upisa tipični obilazak vukovarskog centra.

Oko 12 sati zapičim do Danijele na dugo očekivane palačinke.Naravno ponesem bakin domaći pekmez od belih šljiva(od njega se dobro sere).Pomalo tužan zbog činjenice što ćoki neće doći(ali opet s druge strane sretan što će ostati više za nas) uputim se preko Koreje pa do Danijele.Uvek vesela,nasmešena i pozitivna Danijela,otvara vrata i viče ćao Johnny.Ona je još pekla palačinke dok sam ja zvao Hippie.Nekako se skontamo da ćemo je čekati dok dođe iz Vukovara.Došla i Hippie,Danijela namazala palačinke,palačinke pukle.Danijela ako ovo čitaš palačinke su bile odlične,stvarno.Malo se mi još zajebavali na kompjuteru,odnosno gledali smo spotove na netu i to kakve.nemoš verovat našli smo i spot Jandrinog jata koji me je u početku pocećo na pornić...Četri lika,svi isto obučeni.Gore kožnjaci a dole teksas hlače.Idu ko fol oni nekom šumom i nalete na devojku Danijelu...Uglavnom nas troje je palo dole(inače na stranici www.youtube.com).Bilo negde četri sata,ajmo kući.Izlazimo u dvorište i to redom Danijela,Hippie pa ja a u istom momentu u dvorište ulazi neka starica,verovatno komšinica...Kad će ona:"Joj,kako lepe tri cure,joj,joj.Tolko ste lepe da ne znam koja je najlepša od vas tri..." Na to ću ja svojim "muškim" glasom,pa ja sam najlepša...Bakica se ukopala u mestu,nije verovala da sam ja muško.Danijela i Hippie nisu disala koliko su se smijale.Onda je baka još nešto trabunjala tamo dok smo mi izlazili iz dvorišta.Mislim ja u sebi:"Ženo pa gde su ti naočale..."

Zaključak:Neki od nas su rođeni u krivoj koži...