ponedjeljak, 27.03.2006.
Javljam se sa ratišta
|
|
.Ustvari javljam se iz gradske biblioteke u borovu naselju.Vratio sam Fedru pa sam podigo Škrtca od Moliera.Pa reko kad sam već tu ajd da nešto napišem.Danas da krenem u školu,boli stomak.Reko ako je sad slepo crevo jebaću mu mamu.Ali nije bilo za čudo.Popijo sam neku tabletu protiv bolova i lego spavat.Kad sam se usto,manje me bolilo.Zato sam odlučio otići do gradske i do frizera.Čisto malo stanjit kosu da baš ne budem ko Tina Tarner.
,a jebi ga.Baš me zanima šta je bila tema razgovora.Verovatno su bili presretni kad su čuli da idu tamo jer nisu morali odgovarat hrvatski.Baš mi je žao što nisam išo.
| ožujak, 2006 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
- Dobro došli na stran'ce
Johnny bloga
On je opet tu!
Svijet u boci
Junac
Alexxl
Sunny
Svetkovina
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;
Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš
U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.
Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
- Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju dražisa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
... Gle! očima im trepti rosa nemo...
Sima Pandurović