Balaševi su navek bili čestita familija...Nit` su robijali nit` ratovali. U Novome Sadu su dokle god dopiru crkvene knjige...U Gladnom sokaku imali su kuću sa sunčane strane, od osamsto devedeset šeste...Ondak su preko puta udarili temelj novoj sa šest pendžera...Pokojni majstor Uroš je baš pek`o dudovaču,pa mu je severni zid malo pobeg`o...Nikad skroz, hvala bogu
Pojam. Institucija.
Kako objasniti jednom strancu (a nije da ne pitaju, svakodnevno, sto to tocno slusam) tko je Djole?
Evo bas sinoc kad sam zaplesala na Balkanski Tango...kao svidja im se melodija ali cudan neki tip...
Kako docarati ona cekanja u prosincu na slovenskoj granici kad nas vrli hdz-ovci nisu htjeli pustiti preko grane, nas izdajce domovine da nam tamo "netko peva" umjesto da svoju pripadnost domovini manifestiramo tako da se dobrovoljno damo terorizirati folk zvukovima novokomponiranih kreatura?
Kako objasniti onaj feeling kad u srcu Slovenije, u koncertnoj dvorani od 10 000 nas, ima nekih 5-6 slovenaca, kad se granice i godine istope u jedan jedini prekrasan osjecaj- tu smo, ne damo se! (pa nek se srusi... pravi Djoletovci ce znati sto ovo znaci....PA NEK SE SRUSI
Zao mi je narode! Ne mogu to OBJASNITI. Ne zelim. Tko zna zna....
*********************************************************************
Obeco sam da cu makar za bestiju...
Da cu naci lepsu, bolju i vestiju...
Nemeskinju... Gospodicnu... Ni po cemu tebi slicnu...
Obeco sam srca teska... Obeco sam... Al jebesga...
*********************************************************************
I ona...koja me najvise boli a opet ni za sto je ne bi dala
Kao rani mraz
Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi...
To da je bratas mladji od mene... Vise niko ni ne spomene...
Svi redom pregli bele pegaze... Da djurdjevak uz put ne gaze...
Tamburasa tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera...
Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Sreco bogomdana...
Bez reci si na basamak stala...
A na moj zivot ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora... Kao rani mraz...
Gledala me jedna ista Ti... ja sam jos i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire...
Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Sreco bogomdana...
Pod nebom je ognjeno i snezno
Al malo sta jos ume da ubije nezno...
Da ne primetis... Kao rani mraz...
Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi...
Mlada prava partija... Lepsa neg bogatija...
Poljem zice strucaju... Momci uvis pucaju...
Muzika ne zastaje... Sa dusom se rastaje...
*************************************************************************
Nemojte Djoleta samo slusati, citajte Dodir svile, Jedan od onih zivota....
Za sve neznalice mozda za pocetak malim koracima u svijet velikih
Kad mi stigne sanduk sa omiljenim knjigama iz Hrvatske, napisati cu ovdje najdraze odlomke iz jedne knjige, moram, to sam duzna sebi.Za danas, iz Dodira svile
"...Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati medu stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti tamo odakle dolazim... Srećom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po njima dalje orijentišem..." "...I na poslednjoj ploči nisu stigli dalje od toga da prepišu imena muzičara, i dami još jednom zamere što sam onako uvlakački pevao Titu, u martu sedamdeset i osme... Čujem da kolege nisu?
Zašto? Nisu ih zvali?
Ma, godine su prošle pune muka i svima njima, svi su oni stajali mirno dok zbori Tito, da bi posle sve brže i brže letele njihove krampe, samo što se to zataškalo.
Ali neću dalje da denunciram, ko mi je uostalom kriv, moje pesme se naprosto duže pamte, šta god da im je tema, u tome je jedini nesporazum... Savest mi je, znači, čista?
O, koješta. Naravno da nije... Da su se svi ti bucovi koji mi zameraju na podilaženju i udvoravanju, samo malo spustili ispod površine po kojoj plove, mogli su se pošteno zabaviti sa "Triput sam video Tita", to je tek nezamisliva ljiga... I ja sam video Tita maršala... Legendu tu... lobodotvorca...Čoveka tog... Druga i borca...
Tada sam ja video Tita drugi put... Ma, što bi rekao Makijaveli, mala Jovana je imala pet meseci i ja sam bio spreman da napišem i "Triput sam video feldmaršala Geringa", samo da na dva dana klisnem iz kasarne i vidim moju devojčicu i njenu lepu mamu."
....
"...Momak koji mi je preprečio put kad sam se uvredeno uputio niz hol, učinio je to gipkošcu koja me je iznenadila. Ima stamenih tipova za koje se kaže da ih je lakše preskočiti nego obići, ovaj je bio od onih koje ne možeš ni preskočiti ni obići, a opet se kretao mačje meko, i pričao bibliotekarski tiho... - Đorde? Nemoj nas razočarati... Prevalili smo dug put da te vidimo... Nosio je riđu bradu, kratak kaput i kariranu košulju, i prateći njegov pogled ugledao sam u prikrajku još nekolicinu Istih Takvih, koji su mi ćutke klimnuli glavama...-Mi smo rudari iz Labina... Puno te slušamo... Ti si Naš, to znaš? O, sveca mu...
Pišući pesme uvek sam gledao u nebo, čičkao stihove sa oblacima, pticama i zvezdama, a negde duboko pod zemljom, sa tri planine na leđima, neki Dobri Divovi su slušali pijanu ispovest Vase Ladačkog, žalili za nesretnim Stevom Čenejcem i čekali da Protina Kći promakne lavirintom hodnika, rasipajući latice krina kao dijamante za sobom..."
"... Slavio se moj dvadeseti rođendan, svi su se okupili kao za svetac, i tek mnogo godina kasnije sam shvatio da je to bio moj prećutni ispraćaj u Svet Velikih. Rođendani odraslih nisu se u našem kalendaru obeležavali crvenim slovima i nijednog narednog jedanaestog maja nisu mi doneli onu odurnu tortu od ananasa, ali to je definitivno najmanja šteta...Znate l' pricu o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo... Niko nije vrisnuo.
Zažmurio sam, misleći da ću tako samo sebi prigušiti svetlo, ali i ostali su se začas primirili na svojim mestima zagledani u film koji se projektovao iz rupe na gitari... Čak i oni slični njemu...Kada razmisle o svemu..Kažu da je bio...Čudna sorta...Dugo nisam digao pogled, a ipak sam bio prvi koji ga je digao. Pre toga me nikad nisu čuli kako sviram, nisu znali ni da pomalo komponujem, bilo im je poznato,
štaviše, da sam svojeglav i vetropirast, da sam najuren iz škole, a opet me niko nije ni pitao čija bi to pesma mogla biti, kao da su je od mene godinama očekivali...Izgleda da su ipak tajno verovali u mene...Ali, eto... Nisu baš umeli da pokažu...-Bože, Jovice...ja i ne znam da ovaj naš Đoliško tako lepo peva?...""... - Hm, da... Gitara je raštimovana... Sad je poplava tih molskih pesmica Baš smo jednu istu ovakvu radili za festival... Neda, Miljenko i Dario... Iz Rijeke... Čuli ste za tu grupu? Dosta teško može da se prati ovaj tekst... Konfuzno je... Taj španski ritam opterećuje refren... Ko ševi onu crnu? Priznajem da sam bio šokiran, skoro kao onda kad sam otkrio da Deda Mraz nosi pantalone i cipele moga tate... - Molim? - Ovu crnu što peva s tobom... Je l' to ti peglaš?I pre i posle toga Producent i ja smo bili "na vi", to je bio jedini slučaj da mi se
obratio sa "ti", ali po mom pogledu je u momentu zaključio da sa mnom moraš biti jako "na ti" da bi mi postavio takvo pitanje..- Dobro... Harmonski je, znači potpuno predvidivo... Šablon, običan... Ali nije samo to... Melodija je monotona... Učinili biste sebi medveđu uslugu da to snimite... Bolje se držite pisanja tekstova... To vam sasvim dobro ide... Ne sećam se ni da li sam se zahvalio čoveku na dragocenim savetima. Ta monotona, konfuzna molska pesmica, zvala se, inače "Oprosti mi Catherine", i bandoglavo sam učinio sebi medveđu uslugu, snimivši je nešto kasnije...".
***********************************************************************
Sinoc je netko svirao ove stvari u jednom njemackom clubu samo za mene. To su trenuci koji se pamte. Hvala mu sto mi je na tren dao osjecaj biti DOMA. Hvala mu.
Da u pravu ste, ovo je moj najduzi tekst ovdje. Svakome prema zasluzi jel...
