Potpis
Danas smo Mihael i ja išli po potpis koji smo zaradili na teži način. I tak dok prof. nije došel, a kasnil je samo sat i pol smo pričali s SOAD i ide vrijeme kad dođe jedan dečko, veli bok, a predaš index za potpis jer imam ispit. I sad malo zbunjen pa O.K, al kak ti ga vratim. Pa ja sam tu za sat i pol veli on, al ko bi ga čekal i na kraju veli da bi došel k meni po njega, a sad sam bil još bolje zbunjeni jer sam klinca prvi put videl, al kad mi je sinulo ispalo je da ga znam iz srednje iz viđenja. I na kraju sam mu to riješil i taman smo našli kad sam išel s ručka pa sam mu ga dal.Fora mi je kaj mali me zna, al nije dosad opće probal neke reći jer ga je valjda pretpostavljam bilo sram (ko zna zake) i kad je frka evo ga. Ponekad su ljuditak bedasti umjesto da u početku onak dođu i vele bok stari i bar se upoznaš pa je to to. A kaj bi tek bilo da masu muških nije sram tolko curi reći da mu se sviđa i da je zaljubljen, a ne kaj dugo šuti i na kraju ništ od toga. Bilo bi super kad se cure ne bi družile u „čoporima“ jer kad njim pokušavaš doći blizu oonda tam bar pet frendica sluša, a još bi bolje bilo kad bi i cure kad im se dečko svidi malo bolje reagirale, al evo sve su to samo neke stvari koje se mogu teško ostvariti. |
