Finicu sam pronašla ispred
kućnog praga 19.08.2005.
Mamu ježicu nismo mogli pronaći .
Kasnije smo saznali da je više nema .
Finica je bila jako mala.
Nismo je mogli vratiti u prirodu
jer ne bi preživjela
Kako je bilo dalje..
Ovo je priča o mojem ljubimcu ježu.
Ja svoju ježicu ne mogu zagrliti.
ali ona zna kako da zagrli mene
spusti svoje bodlje i strpljivo čeka
pušući fufufufu
Bodo je sve pregledao i umorio se . Otišao je spavati.
Probudio se navečer oko 20,30 sredio svoju frizuricu
obavio je ponešto usput i došao je na večeru.
Finica je još spavala , ona se budi kasnije, tako da sam Bodu
uzela i nahranila jabukom.
Nikad nije jeo jabuku ,pa njegovi nisu znali da ježevi vole jabuku.
Bodo je malo drugačiji od Finice , ali je simpatičan , znatiželjan
i prava je pričalica , uostalom pogledajte filmić i
strpljivo pričekajte dok se moja dama ne probudi