Finicu sam pronašla ispred
kućnog praga 19.08.2005.
Mamu ježicu nismo mogli pronaći .
Kasnije smo saznali da je više nema .
Finica je bila jako mala.
Nismo je mogli vratiti u prirodu
jer ne bi preživjela
Kako je bilo dalje..
Ovo je priča o mojem ljubimcu ježu.
Ja svoju ježicu ne mogu zagrliti.
ali ona zna kako da zagrli mene
spusti svoje bodlje i strpljivo čeka
pušući fufufufu
Vrijeme s Finicom je brzo prolazilo, a najveća sreća bila je kada smo imali slobodan vikend.
Finica je bila slobodna i mogla je trčkarati uokolo.
Kada je bilo vrijeme za papicu Finica je dolazila brzo i sve smazala.
Ispočetka smo jeli juniora. ...s piletinom . (whiskas).
Finicu smo morali puno toga naučiti ...da s nožicama ne ulazi
u tanjurić ...ali bila je još mala.
Klopica........ pravo veselje.
Plesala je okolo i uglavnom ništa ne bi ostalo.
Tanjurić smo uvijek sklanjali da se ne bi skupljali mravi.
Nikada nismo stavaljali ostatak iz vrećice za poslije.
Da ,da bilo je puno ... puno opreza.
Vrućine su bile nesnosne i hrana se brzo kvarila..
U sjeni terase Finica je bila zaokupljena...
Kod nas sunce zalazi oko 20,45 minuta.
Za to vrijeme mi smo se zabavljali s tanjurićem.
Potom bi još malo prošetala gegajući se
onako umorno i samo bi stala na mjestu.
Morala sam ju podići i u njezinoj krpici uspavati.
Bila je jako umorna.
Malo bi se s njom družila i izmasirala ju da ne bi imala problema s kakanjem.
Obično bi zaspala uz glazbu.
(whiskas).
.ali bila je još mala.