|
|
| ožujak, 2007 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
MSN;
vlatka_006_@hotmail.com
FREEMAIL;
keky006@net.hr
niste baš bili uporni, ovoliko vas je bilo od 04.03.2007.
miro
t.i.n.c.h.a.
viky
cico
vlatka
marko
skeater
keky
ninche
ella dvornik
ako trebate novi dizajn klikajte;
gadura
spuky
bahata
rizla $ štrudla
mojim posjetiteljima šaljem veliku pusu!
evo me natrag u svijet bloga....
ne bojte se, nisam vas zaboravila...
nekima sam ostavljala komentare, ali šta ću kad mi se post ne da pisat.....
sad sam sama sebe natjerala da napišem post..lol....
i tako, dan grada je iza nas (nažalost) a bilo je tako super...
u svemu tome najbolji je bio koncert od colonie... komadi i po su plesali uz indiru... neven, david. uff!
uglavnom, mogu samo maštati....
izludirala sam se ko ludacha.. 3 dana za redom izlasci do kasna... odlično...
neki dan mi je toliko dosadno bilo kod skele na satu da sam pisala pjesmice (a povijesti neznam ni guknit) evo jedne pjesmice....
kad bi se vratilo jučer....
jučer ko da ništa bilo nije,
on mi se u lice smije.
kad bi ječer bilo danas,
kad bi pjesma svirala za nas......
žalim što sam te ostavila,
što te nisam preboljela.
kad bi se vratilo jučer.....
pjesma je napisana u utorak dan poslije te večeri kad sam bila sa jednim dečkom.....
šmrc, šmrc....
dani jebeno brzo prolaze, još su noćas se satovi pomicali naprijed pa mi dan sporo prolazi...koja debila... zašt se večeras ne pomiče sat tek da mi brže prođe dan na šugavoj preksi!
pozdravljam svoj debilni razred, a pogotovo debilushu bubašku miky i koićku kojoj sad idem ostavit komentar....
ostavljajte mi trag... nemojte sam doć i otić.....
P U S S A ! ! ! !
.................................
............................ !!!
..................... !!!!!!!!!
................ !!!!!!!!!!!!!
......... !!!!!!!!!!!!!!!!!!!
.... !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
.. !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
. !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
(nemojte mi zamjerit, znam da sam pukla po svim šavovima(a i dalje))!!!!!!
EVO NAPOKON VAM SE JAVLJAM.......
i tako... dani prolaze ko ludi....
nisam nikak mogla objavit post neki dan pa mi i dopizdilo više pisat....
i tako..... baš mi je danas dan bio super... kad sam došla sa prakse (naravno kasnila sam na praksu jer moram ja zaspat, mislim ono...) nisam ni jela već sam obula role i sa frendicama sam se išla rolat po gradu (i oko grada) tak da sam malo umorna al šta ćeš
keky i ja smo pričali da napravimo neki blogach pod nazivom, >>upoznali se preko nicka il tak neš<<....
bilo bi fora... šta vi mislite? evo vam njegova stranica, (klikni ovdje.. )posjećujte ga ima fora blog...
baš mi se i ne da puno pisat... umorna sam... (čitaj: ljena)...
uglavnom, ujutro se opet moram ustat na šugavu praksu i eto, život nije lak, a živjeti se mora.....
kak ja obožavam pisat o ovom jebenom životu!!!!!!
to je nešto nevjerojatno....
živim jer Bog ima neki razlog da me drži u životuuu......
lol....
eee da!
pišite mi
javljajte se
ostavite koji trg
i ja ću vama....
p u s s a !!!!!!!!!!
Što da vam kažem nego...
...
to my new blogach ! ! !
napokon sam se odlučila na novi početak, zanimljiviji, uzbudniji...... sve što tražim od vas je podrška i ostavljanje komentara, bilo dobrih bilo loših...
sjedim i razmišljam.. zašto kad smo bili djeca toliko smo željeli odrasti, a sad kad odrastamo, želimo da se sve vrati. stvar je u pitanju vremena. u kojem god životnom razdoblju bili nećemo biti zadovoljni jer na sebi nosimo teret koji se zove ŽIVOT.... u kojoj god životnoj dobi bili svaki pokret je na svoj naćin težak. zašto se trudimo? zašto stvaramo i oduzimamo stvari u životu, kad ćemo svejedno umrijeti? da, sve to ostaje našim potomcima, ali i oni će umrijeti i možemo tako u nedogled... ljudi se najviše ubijaju zbog novca! neki su ubijeni zbog gomile novca, neki se ubiju jer nemogu na sebi nositi teret siromaštva, neki neznaju raspolagati gomilom novca pa ih to dovede u propast... čemu sve to, pitanje je sad?. ne kažem da nisam sretna što mi je podaren život, što je moja duša odabrana da hoda baš u ovome trenutku po kugli zemaljskoj, postavlja se jako puno pitanja.. nakon mog razmišljanja shvatim da je moj, kao i od svih vas život jedno veliko pitanje, jedan veliki upitnik. opet se postavlja pitanje tko će razbiti tajnu ''šifru'' ljudskog života, opet je pitanje tko se boji odgovora na ovo pitanje premda svi želimo odgovor, ali nije se sramotno bojati, jer tko zna koji je odgovor na postavljena pitanja. opet i opet i opet.........
