petak, 05.05.2006.
kako je to moguće???
Sinoć opet nisam mogla spavati,al znam i zašto.Misli,te jebene misli.
Super bi bilo da imam nešto veselo za podijeliti svama,ali...
Jedno pitanje mog sina me sinoć navelo na bezbroj pitanja i dogovara,na nemirnu noć i želim vam se izjadati.a pitanje ,,će mi doći nono na moju krizmu"
ajme znala sad da će me to pitati,rekla sam da je pozvan i da vjerovatno hoće,a on je rekao,,da da hoće hoće kao i na Pričest".
Nažalost je istina nije bio ni na krštenju pa ni na pričesti.KAKO JE TO MOGUĆE.
On nema osjećaja za nešto što je njegovo,jer on svoju dijecu nije volio kao što voli njezinu,pa tako nemože voliti ni svoje unučadi jer obožava njezino unuče.ahhh to je duga priča ali ja ću ukratko...
Nikad nono,moj dragi tatica nije došao na unukov rođendan, na njegove fešte i zaista ga vidimo kad mi njega posjetimo jer eto meni nekad dođe ono,maajde idem si vidit starog.Rijetko ali ipak odem.
NONO nekad sretne moje dijete na ulici i kaže mu,,joj kako si narasto,jedva sam te prepoznao".
Sramota. ZA dijete koje mu nije unuče zna sve i kad je dobio prvi zub,kad je prohodo,a da vidite kako s ljubavlju priča o (ne) unučetu,topi je sav čovjek.Dijete je meni drago,stvarno je mali umiljat i simpa,ali nije dijete ni krivo ništa,samo eto ja neznam kako je to moguće da se može voljeti tuđe dijete više od svog biološkog,a kad neko još kaže uvijek se unuče voli više od djeteta,ma kod mog starog ni to nije moguće.Znate šta,ja sam svoje dijete odgojila da voli,da poštuje i v jeruje u ljubav...Kad je bio mali mogla sam reći nono nema vremena,ali ne ne već dugo vremen dijete zna da nono nije volio mene ,pa da nemože ni njega,jer uvijek je postavljao pitanja kao i sva djeca i ja sam odlučila reći istinu neka zna da u životu postoje jako dobri ljudi kao što smo mi,mjegov dida i baba,to su roditelji od mog muža i neka zna da postoje ljudi kao njegov NONO koji je dobar ali da ga nemože voljeti kao drugi dida koji ga obožava,posjećuje i koji će sigurno doći na Krizmu...
Nono,nono dobri moj nono...
jesam li pretjerala u žaljenju,ma jesam da
ali da vam kažem ja sam na blog dolazila samo čitati,nisam ja baš od onih koja voli pisati....
čitalam redovito ljude koji pišu o rastavama iako ja imam super brak ta mi je tema jako jako ostavila trag u mom životu...pa me zanima šta drugi pišu o tome,vidim ima puno samohranih majki
,divim im se,hrabre žene,uz sve poteškoće one su sa svojom djecom..divne ste...moja mama
to nije mogla prihvatiti i u mojim očima te su žene jake i vrijedne čitanja...
čitam udate,oženjene jer žive život kao ja,jednostavan i pun ljubavi za djecu i muža...
čitam i puno njih mlađih,simpatičnih jer me vesele i jer me oduševe svojim pisanjem,neki me opuštaju,neke sam tako zavolila da i mužu pričam o njima,on me gleda i nemože vjerovati ...
eto mislila sam vas i dalje samo čitati ali nedavno sam počela pisati,ma onako bez veze asad nemogu bez vas...jutros sam imala potrebu doći tu,volim vas čitati,drago mi je da sam počela i ja pisati iako mi je bilo glupo jer neznam vam ja pisati romane,neznam srediti blog ali ovo što znam mi je danas pomoglo....a to je otvoriti se vama i podijeliti dijelić boli s vama...
puno mi značite,negdje bi plakala a negdje se nasmijem...
pozdrav svima koji navrate....
- 09:05 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
