klopa-klopa
nedjelja, 08.10.2006.
Da mi se ' neda mi se!
Kako idu moji dani u Hrvatskoj......
Tek sam tjedan dana tu,cini mi se kao da je vec mjesec prosao.Malo sam promijenila tematiku.Inace sam treci tjedan radila radove po kuci,sad sam ih obavila u prvom tjednu.Ali ne lunjam onoliko okolo i vise sam doma.Izlazim smisljeno obaviti bas ono sto trebam.
Mada sam jedno podne provela na Jarunu izlezavajuc se na suncu,to mi je bio najbolje.Nasla sam se s Melihom i Radetom na kavici u Gallery baru.Bas svijetski izgleda.A njih dvoje,su najcudesnija kombinacija prijatelja koju sam ikad vidjela.Ona fura svoj film,on joj pokazuje neke cinjenice koje su dosta negativne ili donesene paranoicnim zakljuccima,time je on zeli zastiti,ali ona samo treba nekog da je slusa.Cini mi se da im ja prevodim s Hrvatskog na Hrvatski tko je sto rekao,da se oni sporazumiju.Onda kad su se dosta napametovali idu svaki svojim putem.Ne kuzim taj odnos ali ljudi imaju razne interese.Zanimljivi su mi jako,oboje su mi jako dragi,jednom mjesecno!
Kasnije sam srela Igya.To mi je jako drag prijatelj.Pozelim vise vremena provesti s njim i crtati,slikati...Al cini mi se da je sve to samo proslost.Jednostavno neke stvari se ne mogu vratiti.Druzenje s njim me povrati u proslost,sijetim se sebe nadobudne kad sam svim silama htijela otici van i uspijeti...Raditi nesto ,,intelektualno,, bila sam tako mlada,prepustena samoj sebi,samovoljna,radila sam sve sto mi je padalo na pamet,od bedastoca do nekih velikih stvari.Neznam kako al uvijek sam bila hrabra,ni pred cim nebi kocila samo po gasu napred...Ali eto,sijedim s Igyem na klupici, promatram otok Tresnja,nekad mi je bio takoo velik,i sad je tako mali,ali lijep,s divnim oblacima nad njim,sve je drugacije.
Ja sam drugacija.Tiho pricam,smireno,polako,smisljam recenice,usredotocena na sugovornika,ne mislim 5 stvari u isto vrijeme.Samo jesam,ono sto jesam.Ne trudim se biti zabavna,nasmijati nekoga ili hvaliti se onim sto sam sve naucila i proziovjela.Zapravo ljude ni ne zanima.Nitko ne pita o Venezueli o Nizozemskoj o Gran Canarima...boli ih uvo za to.Tu i tamo pitaju o crvenoj zoni i drogi u Amsterdamu.A o tome najmanje znam.
U kvartu,gledam nikome ne davati nikakve informacije,najmanje tocne...Ljudi pitaju direkt u glavu sta ih zanima.S tim da su me samo sreli u ducanu ili na biciklu kak idem iz ducana.Vise necu ici u taj ducan.Neda mi se spikati te spike.I uglavnom nemaju ono sto mislim kupiti.Pita me kum:kad si dosal-do kad ces bit-jes se udala?Oko 10 god mu nisam bila u kuci,samo se sretnemo kad idem iz ducana.Ja sam mu na sve odgovorila slegnuvsi ramenima 3 puta.Moja tija kaze da sam nekulturna!ahahhaha Pa znam da jesam,al kak bit kulturan s takvim pitanjima?Pa neda mi se nekom rec kad cu ja ic i di.Jednom sam odgovorila na pitanje:kad se vracas?-Kad mi dopizdi!To im je bilo smijesno pa medu hodom smijeha sam se izgubila.Neznam zasto sam tako asocijalna i neda mi se pricat s ljudima s kojima mi se neda.Neda mi se pricat s ljudima koji se samnom ne druze.Al su mi poznanici i onda bi sve htijeli saznat u pet min.Neda mi se.Dost dobro se nosim s tim za sad.Cak mi se neda ni ovo sve pisat.Jer mi je totalno nebitno.
Sta mi se da?
-Da mi se radit nes na kuci i da se vidi napredak.
Da mi se biti activna u crkvi i zaposlit se u crkvi,da od toga mogu i zivjet.
Da mi se raditi nesto sa strane i zaradit si neku extra lovicu za putovanja,gospodska.
Da mi se prevoditi knjige i nauciti te stvari u crkvi,i to kako se objavljuje knjiga.
Da mi se napisat i objavit knjigu.
Da mi se pricati sa smislom o stvarima koje su bitne.
Ne da mi se tratit vrijeme na neke kupovine,traceve,frajere,modu,politiku,vrijeme...neda mi se o tome pricat.
Da mi se prodat sliku tjedno kao minimum minimuma i to samo onima koji me posijete u kuci.
Da mi se biti s djecom,s Kristinicom koja upija sve ko spuzva s braticima jer puno ucim od njih i snimaju mi cd'e i svasta nesto brijemo.Da mi se citati doma.
Dalo bi mi se gledati druge kuce koje bi eventualno zamijenila sa svojom...malo oko nekretnina...tako,da mi se okrenut neki biznis...
Dalo bi mi se uvest neko logicno jeftino grijanje u kucu...svasta mi se zapravo da.
Da mi se ustabiliti, usidriti u jednom dobrom jobu koji je razgranat,nesto u vezi crkve,tu napredovati...Brzo i dobro.To mi se jako da!
Da mi se imat decka,iz crkve,sa slicnim interesima,al da je neki biznismen,u svom diru.Tako da se oboje mozemo razvijati u onom sto radimo a da je ipak nekako povezano.
Zasto iz crkve?-Zato sto zelim osobu koja se pronasla i zna na kojem je putu i kamo ide.Zato sto mi se neda nikog mjenjati ni preusmjeravati sebe ili njega na neke religije ili neznam ni ja...neda mi se komplicirati zivot.Jednostavno mi treba krscanin,pravi,vruci sa strascu za Kristom da se tu kuzimo na tim poljima misijskim.To mi se da.Bas mi se to da!Imati vezu u Hrvatskoj i pricati s deckom na hrvatskom...mislim da je bas pravo vrijeme za to.
Sad mi se neda prestat pisat,al eto dosel je Denzzy i sad bu me steral.Bas dobro jer mi se vise neda sedit u kuci.
Da mi se ic van i uzivati na suncu jos dok ga ima.Do sutra!
