Jazzie

Ima milijun tema o kojima bi čovjek mogao pisati na blogu. Ja sam ih dio već iscrpila. Neke bih mogla i ponoviti, ali ovaj put s upravo suprotnim zaključcima jer iako sam tvrda u svojim stavovima, s vremena na vrijeme neki se promijeni. Često kada mi padne neka ideja za post, razmišljam jesam li već o tome pisala ili sam samo htjela.

Ima područje o kojemu NIKADA nisam pisala, a to je moja struka. Imam i ja nekakavu diplomu, nekakvo znanje pa čak i nekakvo iskustvo u tom svom području. Ipak, još davno sam odlučila da o tome neću pisati jer to nije bila niti poanta ovog mog bloga. Ideja je bila imati svoj dnevnik u kojemu ću raditi ono o čemu zapravo nemam pojma – pisati nekakve polubiografske, djelomične novinarske postove u kojima ću izražavati svoje stavove o stvarima u koje se zapravo ne kužim. Nisam se nikada htjela praviti pametna i pisati o onome što stvarno znam, nego jednostavno prenijeti svoja laička razmišljanja o raznima temama.

Danas, kada radim više nego ikada, obasuta sam informacijama o svom području rada. Upoznata sam s mnoštvom činjenica, koje bi čak i široj javnosti bile zanimljive. Kljukaju me tajnim podacima o mojoj grani „industrije“, koje bi dovukle ogromne posjete na ovaj blog, a meni donijele otkaz i vjerojatno tužbu. Naime, potpisala sam ugovor o tajnosti podataka i razgovor o detaljima moga posla mi nije dozvoljen izvan određenog kruga ljudi. I iako sada zvučim ko dabl-o-sevn agent, a zapravo sam gotovo na dnu hijerarhije u firmi, naravno da postoje više pozicionirani ljudi koji su bolje upoznati sa situacijom, ali već i količina informacija kojom ja baratam je pozamašna.

Ne dolazim u napast otkrivati poslovne tajne, ali progovaram o ovome iz razloga što mi ponekad dođe da nekome u komentaru posta napišem „debilu jedan, nemaš pojma“. Postoje blogovi koji se bave mojim područjem rada. Postoje i oni koji ponekad napišu nešto o tome, kao i ja o bilo kojoj drugoj temi. Ovi drugi su ok. Ovi prvi su najčešće najobičnije neznalice, koji insinuiraju potpuno krive stvari i donose pogrešne zaključke. Ne poznaju struku niti najmanje, a osjećaju se kompetentni svakodnevno pisati o tome. I još na kraju, žive na lovorikama.

Uglavnom, nikoga ne imenujem, nikoga ne želim vrijeđati, samo želim reći da je obično ljudsko razmišljanje uvijek dobrodošlo, ali stvarati od sebe eksperta za neko područje, o kojemu realno znaš koliko i ja o broju molekula RNA u kasnoj anafazi mitoze, je poprilično bahato. E pa samoprozvani gurui, nemate pojma!