Jazzie

U našem društvu postoji razmišljanje da je biti debeo nešto loše i sramotno. Ako to ipak ne smatrate takvim, zapitajte se koliko ste puta rekli u životu nekome "ti si tako debela", "ti si predebela". A onda se sjetite koliko ste puta rekli "baš si mršava", "pa čak si i malo premršava" i slično. Omjer nikako nije 1:1, u to mogu biti sigurna. Zato što ćemo mršavoj osobi to reći na glas, a debeloj ili bucmastoj nećemo. Razlog iz kojega sam ja primjetila tu činjenicu i doživjela je upravo tako je vrlo jednostavan - ja sam mršavica. I u jednom periodu mog života sam izgledala čak više skinny, nego danas, a ljudi su me počeli nagovarati neka odem doktoru jer vjerojatno bolujem od anoreksije.

Kod mene je mršavost genetska predispozicija i ja se u principu ne debljam. Naravno, kada bih krenula jesti visoko kaloričnu hranu u pet velikih obroka dnevno pretpostavljam da bih se mogla udebljati, ali s normalnom prehranom moja kilaža je više manje konstantna. I tako sam ja, uvjerena da nešto nije u redu samnom, otišla doktorici. Ušla sam u ordinaciju i rekla "ja mislim da imam anoreksiju". Žena me pogledala u čudu jer nije normalno da netko sam prvi prepoznaje problem i tako otvoreno nastupi. Pitala me jel jedem normalno, jel jedem raznoliko, dal sam nezadovoljna svojim izgledom, dal povraćam možda nakon jela (sumnjajući na bulimiju). Na kraju mi je odgovorila "prestani čitati te ženske časopise". Naime, moja prehrana je bila najnormalnija i nisam bolovala od nikakve anoreksije, nego sam jednostavno tako građena. I onda sam se zapitala, zašto mi ljudi tako ružno govore da sam premršava? I to redom ljudi koji imaju problema s kilažom. Univerzalnog odgovora nema, ali pretpostavljam da je kod dijela njih moja "šlank linija" budila ljubomoru.

Nemojte misliti da sam ja svojom mršavošću sretna! Iako biti mršav ima svojih prednosti, ima i jako puno mana. Prva je definitivno problem kupovinu garderobe - više od pola proizvođača uopće ne proizvodi tako male brojeve. Posebno je problem s ovim domaćim "starim" firmama poput Varteksa, koji su modernizirali dizajn, ali ostali pri starim veličinama. Sva sreća da postoje ove talijanske firmice poput Benettona i Sisleya jer jedino u njima mogu se ponadati talijnskom 38 (koji ipak ponekad zna biti prevelik) i XSu. O problemu kupovine grudnjaka, kada su mi košarice dobre, a u leđima mi je preširok neću niti pričati. Zato kada pronađem odgovarajući grudnjak, kupim isti model u svim bojama.

Drugi problem bi bio nedostatak autoriteta kada bi ga trebalo imati. Upravo s tim se ja sada suočavam, kada počinjem raditi. Kada slušate mladu osobu od 60kg, ona i izgleda kao ozbiljna osoba u većini slučajeva. Kada vidite mene, od mojih 48kg, jedino što možete reći je "vrati se ti u osnovnu školu dušo". Karikiram, ali recimo da se čovjek mora potruditi više da ga se shvati ozbiljno. O onim smiješnim problemima, kao npr. kada se na svadbi najedete već na predjelu pa glavno jelo ne možete niti probati neću niti pričati.

Sve što želim reći je da biti mršav nije tako krasno kako debeljuce misle. To ima svojih prednosti i mana, a nisu niti sve mršavice zadovoljne svojim neimanjem masnih naslaga. Zato drugi put kada svojoj frendici kažete "kak si ti mršava pa jel jedeš išta?", pazite da vam ne odgovori istom intonacijom "kak si ti debela, jedeš previše, a?". Ako bi se vi uvrijedili da vam kaže da ste predebeli, zašto ona ne bi kada joj kažete da je premršava!