Jazzie

Postoji nekolicina blogova koje ne čitam. Odnosno da se ispravim, iako se s vremena na vrijeme navirim da vidim „što se nudi“, ne bih ih komentirala ni za živu glavu. Zato što autore smatrama ne-simpatičnim ljudima (vrlo diplomatski sam se izrazila). Naravno, u skladu s tim ima i ljudi koji mene smatraju ne-simpatičnom (ili ti kretenkom), a s vremena na vrijeme kažu to i na glas, za razliku od mene koja pristojno čkomim.

Gotovo sam sigurna da svaki bloger s malo dužim stažom ima tu neku svoju (više manje kratku) listu s „nepoželjnim blogovima“. To su redom ljudi koji su nas na neki način uvrijedili, bezobrazni su bili prema nekom nama dragom blogeru (ili nama samima) ili se pak toliko razlikujemo u stavovima da njihove postove ne možemo čitati da nam para ne izađe na uši, usta i sve u tom trenutku nezatvorene rupe.

Nemojte odmah skakati pred rudo i misliti da ja tu zagovaram neku netoleranciju – poštujem naravno i mišljenja koja nisu jednaka mojem, ali – ako se netko u svemu onome što smatram bitnim razlikuje od mene, jednostavno ne želim gubiti vrijeme na takvo blog-prijateljstvo. Posebna kategorija su oni suprotna mišljenja, koji nisu u mogućnosti to izreći na bilo kakav iole pristojan način, nego su prostote i vrijeđanje njihov jedini način. Došla sam ovdje zbog svog gušta i čitam one koje mi je gušt. Biram društvo u stvarnom životu pa što ne bi i na blogu.

I nakon ovog elaborata, vi ste se možda i ponadali da ću vam imena i linkove bubnuti, a? Ah, hrvatski puk (i susjednih nam zemalja, naravno), živi za senzacije i skandale! Nema toga – nomina sunt odiosa. Nije ovo jedan od onih pljuvačkih blogova.

Oni koji me bolje poznaju prepoznati će o kome se ovdje, između ostalog, radi. Oni koji me potajice čitaju prepoznati će sebe možda, ali će, gotovo sam sigurna, to mudro prešutiti. A sve si mislim, možda će netko imati i muda to reći na glas.