Jazzie

U skladu s jednom od novogodišnjih odluka, krenula ja na tečaj njemačkog jezika. I tako vam sa mnom u grupi ima jedan Azerbajdžanac. Za početak malo osnovne kulture: A onda dođosmo i do mog Azerbajđanca. Mislim ak Xiola može imati svog Gruzijca, onda mogu i ja Azerbajđanca (btw, morati ćemo mu naći nick jer je ovo predugo za pisati). Znači, dečko od svojih 20 i par godina. Niži. Crna kosa, dužine malo preko uha, naprijed kraća, otraga duža. Posrijed glave razdjeljak, preko pola čela šiškice. Na nogama nike-patike od svojih par air-bagova. Traperice indigo plave boje, naravno u mrkvu, visokoga struka! Oko struka drekasto smeđi remen. Majica u hlačama. Od poliestera, onako sjajna – pederuša. Nekada na V-izrez, nekada U. Napinju se njegovi, valjda 24h-tesani-u-teretani mišići. Ispod ruku veliki krugovi od znoja – nekada mokri, nekada osušeni (ovisno o vanjskoj temperaturi). Oko vrata odeblji srebrni lanac. Na ruci jetin sat. I redovito diže ruku „Kann ich?“ da pročita svoju zadaću, na svom lošem i nerazgovjetnom azerbajdžanskom njemačkom... Ne brini dragi, ne bih ga ni štapom!