utorak, 06.06.2006.
La Tristesse Durera (Scream To A Sigh)
nekako muku mučim sa odabirom tema i prioriteta slatke brige mojih prijtelja naporna iskustva prijateljica čine ih samo boljim ljudima bez imalo prolivene žuči i onda ja tu gnjavim sam sebe s nekakvim glupostima i živciram se iako s malim odmakom znam da to stvarno nije potrebno i da to nema smisla ali opet ne želim si pomoći ostajem mazohista na uštrb samom sebi valjda ne znam može biti sad nisam ni u to siguran koga sad ja tu zafrkavam samog sebe čemu ovaj dijalog na kraju krajeva zaista mi nije bio potreban možda zato jer mi se opet neka slikica svidjela toliko pitanja a nigdje upitnika
