jucer smo mi osmasi bili na veceri...ajme meni je bilo nezaboravno...jednostvno meni je bilo presavrseno...mislin...bila san sa ljudima koje volin i poznan vec osam godina...i stvarno mi se bilo tesko rastati...pogotovo od nekih blizih frendova...tako san plakala...svi smo plakali...i tako mi je zao...pogotovo kad smo pivali neke pisme koje ce me zauvik podsjecati na ekskurziju i ovu jucerasnju veceru...u pocetku smo samo sidili i sprdali se...ali kasnije...kada smo krenili na borik...bilo je fantasticno...roko i herenda su imali gitare...pivali smo a oni su svirali...posli smo se vratili u taj restoran...i sidili i pivali...i uzivali...a kasnije oko ponoci...svi osim muske populacije smo tako plakali...iako oni nezele priznati jer su muski,ali in se vidilo u ocima da im nije svejedno i da bi i oni najrađe zaplakali skupa s nama zenskama...ali dobro...toliko mi je zao sto odlazim...koliko god mi isla ova skola na zivce...kao i svi profesori...ali svih san zavolila...i tesko mi se rastati...osmasi volin vas...
|
