Pisanje ili život?

nedjelja, 12.02.2006.

u can't be that weak...

Nitko prema meni ne može bit tako loš kako mogu ja prema samoj sebi. Ta činjenica mi valjda piše na čelu, i ubija me iznutra. Polako. Destrukcija je sama po sebi loša, a autodestrukcija...hmmm...ne znam...zaslužuje samo prezir. Zato se prezirem. Zato i ne pišem. Jer je pisanje život. A moj život je zamro. Stao. I miruje u mjestu. Kao da sam u živom blatu, ali, kao, sretna sam što ne tonem dublje... Ako se ne krećem neću ni potonuti. Nemoj mi sad reći da me možeš izvući iz blata, glupo je, ja takvog junaka još nisam upoznala. Osim toga, ni ne privlače me takvi. Obično se zakačim za one koji me žele samo gurnuti dublje, tako da imam opravdanje za još veću patetiku. Za još veću tugu. Jesi znao da je tuga jama bez dna? „Dubok bezdan bez dna“. Kažu da što tuga veću jamu iskopa, to će više sreće u nju stati kasnije. Neće. Ne postoji tolika količina sreće koja bi mogla zatrpati bezdan bez dna. Znaš? I onda mi kažeš da svi misle da sam sretna i jaka... Zar me toliko malo poznaješ?

subota, 04.02.2006.

Izvankontrole

Ne vjerujem ti. Ne vjeruješ mi. Sve je po starom. To je valjda ok.