Izuj-se-i-uđi
Svaki početak je težak?
I sad si ja tako ležim u krevetu već 5.dan, temperatura je prošla ( a bila je krvava bome ) sad je ostala samo iritantna grlobolja i hrpa dosade.
Da vidim što bih mogla raditi...
I padne mi na pamet počet pisat blog. Imala sam ga davno, dok sam bila klinka i pravo da kažem ni ne sjećam se ničeg u vezi njega. Znam samo da je bilo glupo. Što pametno možeš pisati kad imaš 11/12/13 god?
I onda si razmišljam kako da počnem.. Hm.. pa jednostavno, onako kako mi padne na pamet. Prvo da odmah razjasnim neke stvari. Ajmo redom.
Znam da će biti hrpa gramatičkih grešaka- ali, frankly my dear I don't give a damn. Pišem ovo prvenstveno zbog sebe, jer volim pisati, volim svoje osjećaje prenjeti na papir (u ovom slučaju komp ) jer mi se nekako čine stvarnijima, opipljivima. A mi ljudi smo takvi, ako ne vidimo svojim očima- ne vjerujemo.
Nisam ekspert u pisanju niti to pokušavam biti. Ne želim biti poznata spisateljica i da mi se ljudi klanjaju zbog nekih tamo slova. Ako kupiš fotić i počneš slikat, to ne znači da si fotograf.
A ako tu i zaluta neka duša i pročita ovo sve, neka se osjeća dobrodošlom :)
Dakle kao što rekoh pisati ću ono što mi je na umu, što osjećam. Ubaciti ću i pokoje sastavčiće što sam prije napisala.
I ne, nije svaki početak težak. Samo je drugačije od onog na što smo navikli. A drugačije ne znači nužno i teže, lošije..
Zar ne?
