13.03.2008., četvrtak
Gle...
| Nisam baš neki bloger. Započeo sam ovo piskaranje, prije puno vremena, ali slabo to meni ide skoro godinu dana nisam ništa priopćio svekolikoj e-zajednici. Valjda mi je dosta tastature cjeli dan pa mi je ljeno utipkati nešto slova u post da podjelim koju misao sa Vama. I gle čuda danas sam tu sam Vama. Danas sam na terenu poslovno na jednom našem ljepom otoku po imenu Rab i razmišljam o tome koliko čovjeku treba da se stopi sa nekom sredinom. Naime kolega koji skupa sa mnom već dva dana "šarafi" po kopjutorima, je komentiriao jučer kako se ja krećem autom po tim uličicama Raba kao da sam rođen tu, a ja sam bio svega nekoliko puta na Rabu poslovno. Desilo mi se Već nekoliko puta da sam dva dana u nekom nepoznatom gradu, i drugi dan iziđem preko hotelskih vrata i sve mi se čini ful poznato kao da sam tu već boravio ko zna koliko, čudno zar ne ? Koliko se brzo čovjek može adaptirati na neku novu sredinu, to je individualno, i ne prihvatimo svi isto novu okolinu. Ustvari kada bolje razmislim ne bi mi bio uopće problem s vremena na vrijeme promjeniti životnu sredinu na dva do tri dana - ali bez da trebam šljakati. Jako dobro, samo neizvedivo vremenski i financijski, ali nikad se ne zna možda i jedan dan doguram do toga da se ujutro dignem i kažem svojoj dragoj "Idemo par dana u Madrid, da vidimo šta ima !". Do tada ću uživati u trenskim izbivanjima koje mi omogućava moja draga firma. Pa ni to nije loše ako gledaš dobru strane takve priče. Toliko od mene za večeras, idem spavati previše sam počeo lupetati (umor iz mene progovara) Pozdrav svim Čokančičićima - nadam se da će mo brzo na Bitoraj ili nešto tako. |
