Samo živimo iz dana u dan...
01.08.2006., utorak
Bolesna od ljubavi?
Eto pishem ja vama opet... Toliko se toga promijenilo da nema smisla sveeee pisati... Stoga, idemo ukratko... Opet sam se puno promijenila u ovo malo vremena i opet sam previshe razmisljala o stvarima... S onim tipom u kojeg sam se počela ''zaljubljivat''... Ah, ma kakav on... Ono što me se sad vrti po glavi je moje ljetovanje... Eh, to je nešto posebno.... Ljetovala sam u jednom lijepom mjestašcu... Sasvim sam neočekivano došla sa sestričnom tamo dok su moji tamo, jer sam ja trebala ic poslije sama sa curama... I tako sam se ja zaljubila u to mjesto... Pošto sam komunikativna nisam imala problema sa upoznavanjem tako da mi je od prve večeri bilo zanimljivo... Nadalje sam upoznala dva dečka... Dinu i Beny-a, eh on su se stvari nekako polako promijenile... Svo vrijeme koje smo Beny i ja provodili zajedno bilo je prekrasno... Njegovi su iz Bosne, on živi u Švicarskoj a ove godine ide na godinu dana u Ameriku... Kao što svi pretpostavljate sve se to pretvorilo u jednu prekrasnu malu ljetnu ljubav... Iako tog nisam bila svjesna sve do zadnje večeri kada smo i završili zajedno i kada smo se morali oprositi... Ali... Ne bi ja bila ja da nisam preklinjala svoje da se nekak vratim i bla bla... Eto mene natrag za 2 dana.... U tih 2 dana stvari su se vech promijenile... Mislim, ja i Beny smo i dalje bili zajedno, vech su svi mladi koji su visili gdje i mi to znali... Ali, društvo se proširilo za par ljudi... I Beny i ja nikako nismo bili nasamo... I onda su ljudi naravno počeli srat... I onda se dogodila večer kada je zbog toga jednostavno sve nestalo... Iduchi cijeli dan nismo komunicirali... Ja sam tu noc imala temperaturu, groznicu... Skoro sam na hitnoj bila... I onda je vech došao po drugi put zadnji dan... Mučilo me sve to jako jer sam znala da mu puno značim i jer je bio posebna osoba a ja nisam znala što se zapravo dogodilo i dal chu se tako rastati od svega... I tu zadnju večer se on potrudio malo vratiti sve na staro... Rekla sam vam vech da cim se neki decko zapali za mene, i cim znam da ga mogu imat da se odmah ohladim... E pa, zato je ovaj dečko bio poseban... Govorio mi je da me voli (iako sam ga ja uvjeravala da je nemoguche osobu ZAVOLJETI tako brzo) i neprestano smo bili zajedno i toliko smo lijepih stvari prosli zajedno u tih nepunih 2 tjedna a ja sam imala osjecaj da bi tako mogla zauvijek... Iako sam znala da je moj... Jer sam znala da je nešto posebno i da smo slično zajebani... Na moru je on kod cura predmet obožavanja a kod dečki Bog... Ne znam kako to sve uspijeva, samo znam da je sve što sam ikad tražila u dečku i da sam ja sad doma i razmišljam o njemu i o tome kako on ne da che mi bit daleko u Švicarskoj, nego josh i dalje, u Americi... Evo, moja ispovijest... A sad hochu riječi utjehe i to odmah Voooooooooojim vas sve... |