Ti skakavci..........
E pa ljudovi, da vam kažem, ja sam do sada bila na moru. More je od nas, udaljeno nekih 10-15 minuta vožnje. Nažalost, nije nam samo par koraka do njega. Bila sam od 8, pa do 12.30. Samo jednom sam plivala jer su navodno opet došle meduze sa strujoma. Na svu sreću, mene ni lani nije ni jedna opekla! Tako da se nadam da me neće ni ove godine. Ali struja je bila stvarno jaka. Ja plivam na jednu stranu, a noge mi idu u drugu stranu. Ali je zato voda suuuper! Ne znam zašto, ali ove godine više želim da dobijem boje, nego da plivam. Ja bi se rađe malo sunčala, a onda kada idem u vodu, teško izađem iz nje. A i dobila sam dosta boje! Barem za razliku od drugih godina. Ma dobro.......... i šta da još pišem?????? A da..... jučer sam otkrila da me progone skakavci!!! Za mene su skakavci jedna užasna bića kojih se bojim! Mislim, znam da me oni ne mogu pojesti, niti me ne mogu ugristi ni ništa mi loše napraviti, ali ja ih jednostavno ne podnosim! I jedini razlog zašto mi je ziam bolja od ljeta je zato što u zimi nema skakavaca. Ako se nađu 2-3, ali ih nema u velikom broju. A sada da vam kažem (napišem) zašto mislim da me oni progone. E pa ovako....... ne znam kako je bilo kojim redosljedom. O moj Bože!!!!!!!!! Ja sada pišem o skakavcima, okrenem se, i na zavjesi vidim, ni više ni manje nego – skakavca!!! 
I sada vi meni kažite da oni mene ne progone. Ili sam ukleta. Jedno je! I to oni veeeliki zeleni! A inače...... Jučer sam bila u kući moje bake i kako je ta kuća sada prazna, ali moji mama i tata dođu, pa puste malo otvorena vrata, ja sam samo sjedila na kauču, okrenula se prema televiziji i pokraj stolića od televizije sam vidijela najvećeg skakavca ikada! Bio je smeđi i tamo je na miru stajao. Odmah sam izašla govoreći mami da sam ukleta i onda sam otišla u auto. Onda mi je prije par dana kada sam išla do tee navečer jedan doletio do mog uha i onda brzo otišao kada sam ja počela, kako bi to rekla...... vrištati. Jednom je bio u griljama od prozora i moja susjeda i ja smo sjedile na tersi kod nas i ona ga je vidijela, rekla mi i onda su došli moji mama i tata da ga maknu, a ja i ona smo se zatvorile u hodnik jer ga je tata donio u kuću, a moja mala susjeda koja ima godinu i šest mjeseci je isto počela bježati po kući vičući ne, neeeeee!!! I onda oni meni kažu da samo ja imam strah. Ali kako ovo zvuči da me ne progone baš, ali je jednom stalno skakao za mnom. Ja sam trčala i vrištala, a on je samo skakao za mnom! I bilo je još puno toga, ali ja te skakavce ne podnosim! A još se sjećam kako sam jedne godine sa sestričnom ih lovila! Od onih malih, niti nemam baš straha. Od njih se samo uzmaknem, ali kada vidim ove velike, samo vrištim! Eeeeee, sada sam se sjetila, prije iso par dana sam lijepo počela jesti namaz (nisam ga jela već 100 godina, pa sam jedva čekala), a onda sam se okrenula i vidjela na prozoru jednog velikog! Počela sam već po običaju vrištati i onda sam zvala mamu, pa ga je makla i poslije mi je rekla da je mislila da sam si porezala prst, a ne da je skakavac bio u kuhinji! A stvar je i to daja uvijek nabasam na one velike skakavce. Ne na one male. Onaj skakavac koji je bio ovdje dok ovo pišem, sada ga je mama makla. Da mame ne postoje trebalo bi ih izmisliti! Šta bismo mi bez njih? Onda bi bilo tata. Ma dobro.... upravo sada gledam macho muškarce. Zapravo, samo malo provirim jer njih ne gledam baš. A i počela je opet zabranjena ljubav! Samo šta kažu reprize! To mi je glupo!!! Bolje mi je gledati nešto šta ne znam što će biti dalje, a ne opet reprizu. Ali volim nekada vidijeti i reprize. Baš sam se sada malo raspisala. pUsA! 
