Ivva
14.03.2005., ponedjeljak
San
Srce je udaralo zvukom limenih bubnjeva. Dlanovima je još čvršće stezala volan. Auto je mileo dok je posmatrala poznate, ritmične korake muškarca pored puta. Nakon toliko godina, prepoznaje mu hod. Koči, otvara vrata. Nonšalantno seda kao da je baš u tom trenutku očekivao.
... Opet smo u istom stanu, u kome više nema tvojih tragova. Upijam pogledom izraz lica, pokušavam ti ući u misli i čuti svaku. Ne pitam ništa, osmeh mi je zaleđen i sve je drugačije a sve je ostalo isto.Kao da nas vreme nije ni dotaklo. Poneka briga se ocrtala na licu, poneki osmeh je napravio sitnu boru... I dalje si tu, pod kožom.. Toliko puta sam ovu scenu odigrala u glavi, scenu tužnog arlekina "Ako te ponovo sretnem". Pitanja koja su se završavala sa "zašto" i reči koje sam propustila da izgovorim, sve je nestalo iz sećanja. Opet te želim poljubiti, kao da je to nešto najprirodnije. Imitiraš mi pokrete i smehom razbijamo nelagodu.. Vodimo ljubav nežno, polako. Svaki dodir za po jedan dan koji smo izgubili. Mirišeš mi kosu i govoriš kako je bolelo bez tog mirisa. Ljubiš mi oči i gledaš nežno kao što se dete gleda. Pogled ti menja boju. Strast, naša strast nije izbledela. Igramo istu igru sa novim tonovima. Opet pripadamo jedno drugom, kao kada se reka ulije u more.... Svaki dan i svaki uspeh bez tebe...Godine u kojima sam naučila živeti sama odjednom su izgledale uzaludne.. Više ne čujem sopstvene misli, više ne osećam samoću koja se učaurila, sada znam da ne možemo pobeći jedno od drugog, pobeći od sebe. ... Sunce se probijalo kroz tanke zavese. Gledala je po sobi njegove tragove. Odeća na stolici, miris na jastuku... Kao da su ta četiri zida opet oživela. Pitanja su se vraćala zajedno s jutrom, zajedno sa strahom "šta ako opet sve nestane". Rastanak, da li bi podnela još jedan? Brzo se obukla trudeći se da ne zaustavlja pogled na njegovim pospanim ramenima, plašila se da onda neće imati snage da ode. .... Čujem ti glas kako me doziva. Pokušavam ga pratiti, dok me vodi kroz maglu. Otvaram oči i shvatam, da godine bez tebe nisu ni postojale ... Kroz mrak se naziru dva zagrljena tela. ... "Probudi se, ružno si sanjala" šapućeš... i grliš me u snu. |
