Ivva

Jednog hladnog jutra, dok smo sanjali u mojoj glavi se odvijala bitka.

Još deset minuta sna.. i otvoriću oči. Hm, pored tebe je tako toplo...
Još samo pet minuta.. Eh, morao si da me zagrliš a baš sam htela da se probudim. Tako je lepo ostati u krevetu.
Otvaram samo jedno oko i gledam u sat. Preti mi brojkama. Još brže ga zatvaram, praveći se da ništa nisam videla.
Buncam neubedljivo: "Moramo da ustanemo, kasnimo..."
"Spavaj.." Mrmljaš kroz san i još više se privijaš uz mene, nestajem u pufnastim mislima. Dosadni, odgovorni crv u glavi mi uleće u san i pravi buku: "Dosta je bilo ding dong! Fajront! Zatvaramo fabriku snova. Ding dong. Uzbunaa kasniš!! Ustajanje!"
Opet skupljam snagu i progovaram: "Kasnimo na bal.. bunc bunc.. ovaj.. na posao"
"Spavaj...", mirno odgovaraš..
Napokon odgovorni crv pobedjuje, rasteruje san, podiže mi kapke i bauljam po krevetu, nogama tražim tople papuče. Ne smem ni da mislim kako bi bilo lepo vratiti se i opet zaroniti u tople jastuke.
Odgovorni crv iz glave, me panično gura: "Hajde, hajde.. vidi koliko je sati! Zar uvek moraš da kasniš, brže to malo! Znaš li šta te sve čeka danas?" Poslušno pomeram ruke, noge, ponešto zakačim usput. Pravim kafu, ona će nas razbuditi. Vraćam se u sobu i opet pokušavam da te probudim, sa lošom imitacijom crva: "Znaš li koliko je sati?" i tog momenta shvatam zašto budilnik nije zvonio.
Odgovaraš mi: "Ma spavaj, danas je nedelja."

Crve, mislim da ću te uništiti!