Ivva

Ranom zorom pored reke, radi samo kafana kod Tome. Ušli su unutra i nasmejali se kariranim stolnjacima. "Ko zna koja je ovo kafa po redu koju pijemo zajedno." Ta misao joj je izazivala smeh. Počeli su razgovor o vremenu o čemu bi drugom. Reči su sve lakše nalazile put. Nikako nije mogla da poveže tog muškarca koji sedi preko puta sa onim koga bi prvog ugleda svakog jutra. Ovaj je bio previše stvaran. Čak je i previše dobro izgledao za njen ukus.
Razbijali bi tu led i dalje da Toma nije pustio narodnu muziku: "Mene moja nana već godinu dana.. ne pušta iz vida.." Svaku ozbiljnu rečenicu je prekidao smeh. Nastavili su da razgovaraju uz šetnju stazom koja je bila skoro prazna. Samo je reka mogla da se ruga nezgrapnosti njihovog prvog susreta.
Čekala je da pomene dopisivanje. Na kraju je opet ona skupila hrabrost i upitala šta ga je motivisalo da joj svakog jutra šalje vremensku prognozu.
"Vremensku prognozu?" Opet se pravio da je zbunjen.
"Ozbiljno pitam. Otkud to? Video si me, bilo ti je interesantno?"
"Ozbiljno, ne znam o čemu pričaš. Šta ti šaljem? Kakva vremenska prognoza?"
"Svakog jutra, poštar mi donosi poruke."
"I meni se isto dešava ali nemam ništa s tim. Već duže vreme pokušavam da saznam ko ih šalje. Već sam se uplašio da nije neka.." Zastao je, nije dovršio rečenicu i pogledao je:
"Otkud to da si me pozvala da se upoznamo?"

U tom trenutku je poželela da se zemlja otvori i propadne što dublje. Čula je kako se ruši svet sazdan samo u njenoj mašti. On je čak nije ni primetio na terasi. Sada je verovatno mislio da je manijak koji opseda komšiluk. Osećala se kao ovca, velika bela ovca.

"Ja ti šaljem poruke i oprosti zbog toga." Teatralno i prkosno je izjavila, okrenula se i otišla. Sada se osećala još glupljom.

Nije znala da li da se smeje ili da plače. Terasu je uporno izbegavala. Saznala je da je vremensku prognozu dobijala od prijateljice koja radi u metereološkom zavodu. Prijateljica se naravno, kada je čula priču, slatko nasmejala. Bilo joj je čudno da ne može da joj prepozna rukopis. Možda je i mogla, verovala je u ono što je sama izmislila.

Tog jutra je rešila da popije kafu baš kao nekada. Njegova terasa je bila prazna. Videlo se da nema nikoga u stanu.
"Vreme danas, draga dan će biti divan i topao zato skini sve sa sebe.." Glas je dopirao iz kuhinje.
Na stolu su bile dve kafe.

The end