Ivva

"Fotografije su fenomenalne. Hm, odoh na audiciju za neku špansku seriju. Hvala ti puno, puno.. Još samo par stvari da sredim i sve će biti savršeno."
Nadja je u fotografskom studiu svog prijatelja.
"Divna si u venčanici, ako opet poželiš da je obučeš samo me pozovi". Flertuje s njom.
"Ne brini, prvi si na spisku."
Fotografije prikazuju njeno i Sašino venčanje.
"Reci mi, ima li promena? Kako ti je mama?"
Senka tuge zamenjuje osmeh na njenom licu.
"Isto je, još uvek misli da ne znam da su sada dani u pitanju. Možda neće dočekati ni Božić".
Odgovara tužno.

***
Ulaze u bolničku sobu. Čuje se smeh. Nadja ponosno šapuće Saši "Opet je u elementu, jadni doktori. Nikada kraja veselju, s njom."
"Evo vas napokon! Da čestitam?" pokušava da se pridigne iz kreveta.
Nadja se smeje, grli je.
"Daj mi da vidim fotografije i ne balavi me! Pričajte mi kako je prošlo? Ko je sve bio?"
Trude se da budu radosni, prepričavaju detalje sa venčanja. Majka se divi njenoj haljini.
"Znaš li ti Saša da moja devojčica prelepo peva. Dušo, hajde zapevaj nešto."
"Nemoj mama sada."
"Eto, mi smo je naterali da upiše prava. Nije samo udarala u žice, dobri su bili i oni njeni pajtosi. Pisali već i u novinama o njima."
"Mama, nećemo sada o tome."
"Dušo, znaš li koliko sam ponosna na tebe?!!!"
Nadja je miluje po obrazu, trudeći se da se ne rasplače.
Pozdravljaju se s njom i odlaze.
Trese se, Saša joj pomaže da sedne na klupu u bolničkom parku.
"Evo uspeli smo. Sada mi objasni zašto si ovo uradila. Ovo je prevara. Ubedjuješ je da smo se juče venčali a ja znam šta ti uopšte misliš o braku. Zamisli još da zna da sam ti samo prijatelj?!"

"Zar ti misliš da ne shvatam da je prevara?! Šta sam mogla?
Ceo život ti isplaniraju.
Završi školu ali ne onu koju želiš nego koju je pametno završiti. Onda, hajde još jednu kad si tako pametna. Nadji posao. Udaj se, rodi dete a čim nauči da ne piški u pelene vreme je za drugo. Ako slučajno promeniš redosled koji su ti zadali, loš si čovek. Ne, neću više da živim po tudjem receptu!
S druge strane, znaš koliko joj je ostalo. Kako da ne ispunim i to njeno očekivanje?
Do sada sam sve uspela kako su oni planirali. Bolje, da ode verujući da je njena devojčica i to uradila kako treba. Šta da joj kažem? Da sam sama? Da nisam u stanju imati vezu dužu od par meseci?"

"Dobro, mislim da te shvatam. Nije na meni da ti držim predavanja. Moram ići po klince."
"Hvala ti Saša, tvoj sam dužnik. Pozdravi pravu mladu."

***
Bolnička soba. Nadjina mama gleda svadbene fotografije i smeje se.
"Moja mala lažljivica. Opasna je, šta je sve organizovala da bi mene umirila. Znaće ona da se snadje u životu."