Ivva

Jednom, ne tako davno u jednoj kući u predgradju živela je jedna mala velika žena. Sigurno se sećate te kuće. To je baš ona sa najlepšom baštom. Kada biste stali pored levog prozora osetili bi najlepše mirise koji dopiru iz kuhinje. Njen suprug je po ceo dan radio neki jako važan posao. Ona je brinula o deci, psu, bašti i o svim leptirima okolo. Iako vas ne poznaje ponudila bi vam medenjake koji se za tren istope u ustima.
Godine su prolazile, deca su već sama išla u školu.
Jednog lepog dana, mala velika žena je rešila da se zaposli.
Vrlo kratko nakon što je prvi put ušla na velika staklena vrata, naučila je sve poslove. Svi su tražili njenu pomoć. Koleginica koja sedi levo iza, kačila je na njen računar roze listiće na kojima bi pisala molbe. Kolega ispred, zelene. Gospodjica sa strane, žute. Šef bi joj ostavljao velike bele papire. Narandžaste podsetnike je sama lepila. Vremenom, papirići više nisu bili molbe, pretvorili su se u zahteve. Kada svi odu kući, ona bi ostajala još da radi.
Jednog kišnog jutra, računar joj se nije video od šarenih lukavih podsetnika, zahteva. Sto su zarobili surovi beli papiri sa velikim crnim slovima. Sela je ispred njih i zatvorila oči.
Papirići su se razleteli i poredjali u četu. Narandžasti su bili na čelu i rasporedjivali ostale. Kompjuter se uključio. Menjale su se slike na njemu. Printer je štampao kao lud. Izveštaji u obliku malih raketa leteli su na stolove okolo. Sve je bilo brzo uradjeno. Sto je bio čist i začula se muzika.
Kada je otvorila oči svi papirići i papiri su i dalje bili tu.
Ipak, ovo je bajka za odrasle a oni ne veruju u bajke.
Odlepila je roze listiće i zakačila ih za računar koleginice koja joj lepi žute. Koleginici levo iza, stavila je zelene. Ni ostale kolege nije zapostavila. Uzela je veliku hrpu belih papira i otišla kod šefa. Dan, danas se nagadja šta su tamo razgovarali. Nedugo posle toga dobila je povišicu. Nikada više nije ostajala prekovremeno i na stolu su postojali samo narandžasti podsetnici.
Jednog sunčanog dana, rešila je da zauvek napusti zgradu sa velikim staklenim vratima.
Znate onu malu slatku radnju sa najlepšim medenjacima?
Baš nju, ona je napravila. I dalje brine o svojoj porodici, psu, svim leptirima i već dugo živi srećno.