Ivva

Dobijam sms: "Stizem za 20 min čekaj me. Unutra je moja rodjaka Marija". Ok, znam Mariju, sretala sam je i ranije. Mlada devojka otprilike 22 god. Ostala mi je u secanju kako retko lepo i veselo stvorenje.
Sedam za sto, pozdravljam se s njom. Obucena sportski, moderno. Kratka plava kosa. Primecujem muske poglede koji se lepe za nju. Nije mi cudno jer zraci. Ima cak i rupice na obrazu kada se smeje. Izgleda kao da je ceo svet njen. Slatka, mila, lepa..
"Da ovde uvek ima dobrih frajera sad mi je jasno zašto ste izabrale baš ovo mesto."
"Ma da, posebno ako hoću da ispunim svoj plan da se udam u roku od godinu dana" odgovara.
Smejem se "Ma da baš ti je do udaje sa 22 god :) kad se sigurno najbolje provodiš"
Odgovara ozbiljno "ali ja baš hoću da se udam što pre".
Zbunjuje me, i dalje mislim da me zeza. Nije valjda jedna od onih malih sponzoruša da su joj samo pare na pameti, izgleda dobro moderno obučena ali i skromna.
"Sinoć sam srela na nekoj proslavi bivšeg. Bio je sa novom ribom. Baš sam se ubedačila"
"Hm bivši .. još ga nisi prebolela? Dugo ste bili zajedno?"
"Aha bili smo vereni. Živeli smo zajedno."
Gledam je i razmišljam kako mi uopšte nije delovala tako. Bivši.. mora da je neki budžovan. Kad je pre stigla da bude verena?? Ipak živi u jednom modernom okruženju izgleda tako lepo, zdravo.
Nastavlja priču.
"Ma da živeli smo s njegovim roditeljima, babom, bratom ... u istoj kući. Hehe zamisli čak su i njegovi roditelji spavali u istoj sobi gde i mi. Ma to nije bio problem super sam se ja uklopila, problem je bio samo kad se potučemo baš mi je bilo neprijatno što oni slušaju. Ma svašta smo mi prošli. "
Ne mogu da izdržim ironično komentarišem "I sad ti je žao što ta nova devojka će dobiti sve to?"
"Krivo mi je jer sam ja kriva što smo raskinuli. On je voleo da izlazi dok ja sedim kod kuće. Smetalo mi je to ali ja sam takva, za ljubav sve dajem"
Buljim u nju zapanjeno. Ne mogu da verujem šta ona to priča. I dalje mislim da me zaj..
"Eto jednom sam rešila da mu vratim pa sam dok je on bio s društvom u kafani izašla da se nadjem sa prijateljicom. Kada je pozvao kući poludeo je. Zvao me je na mobilni 10 puta ali nisam htela da mu se javim. Kada sam se vratila srećom nije nikoga bilo jer je on tako bio besan da je lomio po kući. Da baš me je voleo..."
Zaustavila sam je jer nisam mogla čuti još. Slušati detalje kako je on "lomio". Samo sam joj rekla "Nemaš ti pojma šta je ljubav ako misliš da je to to. Zašto ne nadješ nekog .. normalnog nekog s kim ćeš biti srećna a ne da te neko tako uništava"
"Imala sam ja nekog .. bezveze bio je baš dosadan. Jednostavno takva sam ne volim slabiće."
Gledam je i imam želju da je protresem i kažem joj da je luda da će da uništi svoj život. Želim joj objasniti da grubijan nije isto što i jak muškarac, naprotiv. Gledam je i shvatam da apsolutno šta god ja rekla neće dopreti do nje. Toliko slušam, čitam i blogove o nesrećnim ženama koje muževi maltretiraju. Sada vidim ispred sebe jednu devojčicu koja svesno traži takvog i ide ka tome. Tako mirno i veselo priča o svemu kao da ne primećuje bilo šta loše.
Srećom moja prijateljica je već stigla i Marija ustaje mora da ide. Teško mi je da je gledam. Kao da vidite nekog i znate da ima tumor i ne možete ništa uraditi a ona se veselo smeje i govori "ma nije to ništa".
Moja prijateljica mi govori "Pričala ti Marija o sebi? Da da.. šok a? Veruj mi nema tu pomoći iako se trudim svakog dana da joj objasnim da greši. Nije ni čudo nemaš ti pojma koliko puta ona nije došla na naše rodjendane jer joj je ćale polomio ruku..."