četvrtak, 05.07.2007.

Olaa pipl...
pa evo ja odlučila napisat post...
hmmm...stvarno neznam o čemu da pišem...
možda me pukne inspiracija...a izgleda da hoće...

puklo me...neznam...razmišljala sam...
mogu li ikako nadoknaditi izgubljeno...
jer se nešto slično može učiniti ???ili...uopče dali
imam nešto izgubljeno?zaboravljeno?ne nadoknađeno?
nemam...tako ja mislim...



sve što sam ikad trebala bilo je tui još je tu...
nemogu se požaliti da mi nešto nedostaje...nemogu...
jednostavno...sve mi je tu...no razmišljam ipak...šta je s
onim ljudima koji nemaju ništa...ili ipak imaju novaca a obitelj i
prijatelja ne...neznam...još sam premala da mogu takvu nekau
veliku promjenu napraviti...nikad nije kano za novi početak...
imao dosta vremena u životu...ipak..život se nemjeri sekundama
nego trenucima koji su vam oduzeli dah...čini nam se da
imamo premalo vremena...pa sve počinjemo radit unaprijed...
šta se ja imam pretjerano šminkat sa 13 godina???
ponekad stavim crnu olovku...i...nist mi nefali...
ali to je vrlo rijetko...gledala sam mal svoje vršnjakinje...
imaju više pudera,maskare i svega od moje sestre od 24 godine
ima jedna moja rođakinja...učinila je nešto prerano...
upropastila si život...ostala bez prijatelja...
jedva je zavrsila srednju...bori se za upis na fakultet...
za bolji život...a da nije to učinila...sada bi imala malo više
povjerenja od roditelja....malo više prijatelja...malo
viš slobode...no ipak se nekako izvukla...ali šta da nije???



Za ljubav nikad nije prekasno....