On se ljubi na tako dobar način.

subota, 24.09.2011.

I tak to.. Tražil me po trgu i onda me doslovno odvukel u birtiju prije škole. I veli on da idemo na kat, da gore nema ljudi. I tek kad je treći put naglašeno rekel da GORE NEMA LJUDI sam skužila na kaj misli. A ne da se nismo zbarili. :D Jeste, onaj koji sliči Axlu. ;) I sve je divno, krasno... Dobar je i onak.. Brižan je prema meni, i slatki je. Ma savršen je jebemu! Al zake je mene strah? Zake me strah da opet nebudem povrijeđena? Da opet nebudem sjebana? Nemrem prek toga. Zake me tolko jebeno sram? ČEGA?! Pa on je maturant, većina fazanki bi dala sve da bude na mojem mjestu. Čudno se osjećam. Da, sviđa mi se, i to jako (dude, lik mi je onak s rukama pokazal <3 nasred škole :$ ), valjda se i ja sviđam njemu, al komplicirano je to. Kak znati o čemu neko drugi razmišlja? Kak znati dal se i on boji da nebude povrijeđen? Kak općenito shvatiti o čem dečki i ljudi razmišljaju? E pa da znamo, možda nebi napravili neke pogreške koje često radimo. Evo npr. kad ja nekome velim da je sve okej, i da oću biti sama, zapravo oću da me taj neko zagrli i da veli: Ne, nisi okej, i nebudeš bila sama dok se ne smiriš. Al lakše je stavljati onaj fejk smajl na lice i pretvarati se, da vidimo ko će se potruditi shvatiti ono što je ispod osmjeha, ispod lažnih emocija. Onaj ko se potrudi oko nas, dobije nas zauvijek, htjeli mi to ili ne. Sad mi frend veli da postoji mogućnost da se rasplače u sljedećih pol sata, a ja kao njegova frendica moram skužiti kaj je bilo, jer mi on neće reći. Tj. moram se sad mučiti oko njega, dok mi sam ne veli kaj se dogodilo, ali za ljude koje volimo, ništa nam nije niti ne smije biti teško.

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.