...nesto sasvim osobno...
srijeda, 27.06.2007.
Zelja za vezom je bez veze
|
To je bilo nesto sto je odvijalo postupno. Radili smo zajedno, poceli pricati, ici na ruckove, ponekad na kavu. Onda sve vise i vise... I sve vise se zblizavali. Meni je to pasalo i u tom trenutku jako trebalo. Dugi razgovori, puno smijeha, sve vise dodira. To mi je znacilo jako puno i pomoglo mi da se izvucem iz situacije u kojoj sam se u tom trenutku nalazila. On je bio jedina osoba koja je mogla staviti osmijeh na moje lice i uz koju sam osjetila da mogu dalje... I tako je to trajalo neko vrijeme i ja sam stvarno uzivala u tome i to mi je davalo snagu i motivaciju za sve ostalo. Mislim da je i njemu to pasalo. Ali onda, ne znam ni kako ni zasto, nesto se promijenilo. Ruckovi su se prorijedili, pozivi na kavu izbjegavali, broj mailova smanjio... Sada ga nisam vidjela vec nekoliko tjedana. Osim slucajno u prolazu... Pokusala sam razgovarati o tome, ali kaze samo da je jako zaposlen. U pocetku mi je to jako falilo... Ali sto je tu je. Trudim se ne slati mu precesto mailove, cekati na njegov odgovor, biti nenapadna. Ponekad ga pozvati van na rucak... I pokusati ne misliti o njemu. Jako mi nedostaje, ali mislim da ja tu nista ne mogu promijeniti... Samo bi mi bilo lakse kada bi znala zasto je to tako zavrsilo i prije nego sto je pocelo... I da li jos ima nade za nas... Znam, tipicno zenski, ali sto da radim :-) Od toga ne mogu pobjeci... |
- 20:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Lipanj 2007 (2) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Ono o cemu nisam imala s kim popricati a moram izbaciti iz sebe... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||