assilletta a Firenze

Evo Tati mi je sendala nešto slika pa da ih podijelim sa vama...

Marta, Tati i ja



Tati i ja u Central parku



Tati, Yami i ja u San Gimignanu



Marta, Lukas i Tati u Moyo-u



Tati i ja ispred birca na putu do Central parka. Inače ovi ljudi svuda po putu, i koji sjede na ogradi mosta su također gosti birca



U iščekivanju mog odlaska - Tati, Chae i ja...



...i Tati, Laurie i ja

Vrijeme je i za zadnji report na ovom blogu. I samo da znate, prema broju komentara niste uopće zasluzili da ga napišem Ali napisat ću ga zbog sebe.

Kao prvo, vjerojatno vas zanima jel sam imala ludu sreću i našla fotić. E pa nisam. Takve stvari se meni ne događaju. Ali sad sam se vec pomirila. Jebiga, život je kurva
Prvih pet dana slika skinula sam na USB (a najveca ironija od svega - kao što sam i napisala na blogu, par sati prije nego sam ostala bez fotića htjela sam downloadat i ostatak ali nije bilo moguće). Nažalost, to je tek 30ak slika (kad sam ga zgubila imala sam oko 180 )
Ali evo stavit ću vam još par od onog što imam.

Zadnji dan nastave je naravno bio petak. To je bio zadnji dan i za Crnogorce, i za moju roomy Laurie pa su od cijele grupe ostali samo Talijan Luca i Brazilka Luara. Sigurno ce im bit čudno, kako god ih je možda živciralo pričanje na jeziku koji ne razumiju, navikli su se na nas takve kakvi smo. U svakom slučaju, lijepo smo se pozdravili, a na pozadini knjige za nastavu ispiali su mi pozdrave i e-mail adrese. U školi sam se pozdravila s Lukasom koji je odlazio, a još ujutro, prije nastave, ispratili smo prvu koja je napustila stan – Martu. Bilo je čudno vratiti se doma i ne naći njih dvoje kako spremaju ručak
Ali zato me je kad sam se vratila dočekala nova osoba – Tatianin bratić Charles, isto Kostarikanac ali živi u Panami. Simpatičan mali žgoljavac. On je uglavnom bio strgan od puta i vremenske razlike pa su otišli spavat. Ja sam mami još u školi javila za fotić (više stvarno nije bilo nade da se pojavi a uvijek je bezbolnije priznat preko telefona Al sva sreća ona nije šizila ni ništa, nego mi je rekla da kupim drugi ak nađem povoljno. Pa dok su njih dvoje otišli spavat ja sam otišla u jedan dućan s fotićima ali cijena nije bila nešto povoljna, a osim toga odlučila sam da mi je sigurnije kupit fotić u domovini zbog garancije (ko će u Firenzu ak nekaj ne štima). I sama sam malo odspavala kad sam došla doma. Kad smo se probudili otišli smo jest u Danny Rock's. Čini mi se da to mjesto nisam ni spomenula, tamo smo Tati i ja već jednom jele. Jela sam špagete u fenomenalnom umaku od gorgonzole i pistacijom (al se on praktički ni ne osjeti). Ovaj put sam uzela pizzu (da, riskirala sam život ali na Tatianinu preporuku) i isplatilo se, bila je to prva stvarno jestiva pizza u Italiji. Vratili smo se i cugali pivu. Iako prvo nismo imali namjeru ići baš van, sve više smo s vremenom dobili volju. I na kraju odluka – idemo u Central park. Popili smo još cugu usput u onom bircu di smo bili s Alessiom i Niccolom. Stvarno mogu reć da sam si dosta pocugala. Charles efekt u Central parku bio je čaroban. Napasnih frajera nigdje, samo zato kaj smo njega imale kraj sebe Naletjela sam na Stefana, onog od prvog puta al ga uopće nisam prepoznala, što zbog alkohola što zbog promijenjene frizure. Bilo je smiješno/sramotno, ja prolazim a on se dere: „Pa znamo se, ti si iz Zagreba…“, i slično. Malo smo plesali (Chae, Tati i ja, ne Stefano, njega sam se riješila) ali nije nam se našto previše ostajalo pa smo izasli mislim oko dva, pol tri. Kupili još pive, uzeli taxi i onda još doma cugali, pričali itd. Išla sam spavat poslije 4.

Izvlačenje iz kreveta mi je napokon uspjelo između jedan i pol dva. Ne moram ni reć da mi i nije bilo baš najbolje. Popodne smo Tati, Chae i ja otišli razgledat crkvu Santa Croce. Poslije smo otišli prošetat preko Ponte Vecchia, kupila sam neke suvenire i tako. Došli smo doma oko osam, pojeli nešto i besposličarili s namjerom da odemo kasnije popit neku cugu. Oni su i otišli oko pol 11, ja jednostavno nisam našla snage iako mi je bila zadnja večer, tim više što me drugi dan čekalo ustajanje u pol 8 jer smo išli opet na izlet. Inače moram spomenut da sam isprobala neke kod njih najnormalnije stvari kod njih: pivu sa limunom i soli i mango sa limunom i soli. I nikako ne mogu shvatiti čemu kvare te stvari s tim?! Još limun ajde, ali sol

Ove nedjelje izlet je bio u Orvieto i Arezzo. Većinu dana, od pol 11 do nekih 15h smo proveli u Orvietu koji je bio totalno kao grad duhova. Stvarno nije bilo zanimljivo. Jedino što mi se stvarno svidjelo je bio Duomo, koji je brat blizanac Duoma iz Siene ali za razliku od njega ima prekrasne i zanimljive reljefe na pročelju. Neću ni pričat o nemogućoj misiji da se IGDJE, kako u Orvietu, tako i u Arezzu, kupe cigarete. Apsolutno nemoguće!

Duomo Siena



Duomo Orvieto



Reljefi na ulazu



U Arezzu smo proveli neko kratko vrijeme, popili kavu i imali priliku vidjet mjesta iz filma „La vita č bella“, koji ja nažalost nisam gledala. Našem stanu smo prilazili u uvjerenju da će nas dočekati nova Tatina cimerica, ili cimerice ali začudo nitko novi nije došao. Mene je čekalo pakiranje i uz to smo lagano ispijali pivice. Nešto prije 12 je došla i Laurie i pričala s nama više nego sve zajedno u proteklih 2 tjedna. Vlak mi je išao u 1.47 pa sam negdje 10min prije 1 pozvala taxi. Njih troje me ispratilo, izgrlili smo se i bilo je stvarno čudno pozdraviti se sa njima. Pogotovo sa Tati, s kojom sam postala ko stari bračni par, samo bez svađanja

Vlak je kasnio 45min i na kolodvoru sam upoznala Franciska iz Meksika i Shanea iz Kalifornije. Nakon ulaska u vlak smo se razdvojili. Ušla sam negdje u kola 6, moja su bila 11. Ljudi su bili po cijeloj dužini hodnika širine pol metra. Ali, u namjeri da dođem do svog mjesta, a ne da boravim u hodniku ignorirala sam njihove psovke na svim mogućim jezicima (jer sam svakog pokupila bilo s ogromnim koferom, ruksakom ili vrećom s cipelama) i samo ponavljala: „Sorry, sorry!“ A kad sam napokon došla do kola 11, shvatila sam da broj uopće nije bitan jer je sve popunjeno. I nije mi preostalo drugo nego: a) sjediti na stolici koja je bila veličine moje guzice i ne spavati uopće 3,5 sata ili b) smjestiti se na podu i probati spavati malo. Kombinirala sam jedno i drugo al mislim da sam ukupno spavala nekih pol sata.
Vlak je u Veneciju svejedno došao na vrijeme, u 5.15. U pol 6 su otvorili McDonald's (Bog ga blagoslovio ) Popila sam kavu i izašla van (naravno, jer nisam mogla pušiti). Već se razdanilo pa sam se ulogorila, upalila discman i tako sam provela većinu vremena, uz pokoji sendvič i vodu. Oko 7 su mi se oči počele sklapat. U 8 sam otišla malo odspavat u čekaonu al to je trajalo 15-20 min. Shvatila sam da nema smisla i otišla na peron. Drugi dio puta je bio znatno ugodniji, imala sam dosta mjesta pa sam spavala nekih 3-4 sata. Šok koji sam doživjela sa temperaturom i kišurinom u Zg-u ne moram opisivat. Još sam čekala dragog sat vremena skoro ispred kolodvora jer je zapeo u gužvi. Al živa sam i zdrava. I prošlo je… za pamćenje. Ako Bog da, dogodine u Rim.

Za kraj…. Velika pusa svima! Uživajte u fotkama

Marta i Lukas u standardnom poslu – kuhanju




Tati u spremanju za izlazak




U Lukasovom fensi restaču (tam di baš nismo bili dobrodošli)




Nastava – profa Fiametta, purgerica (ona kojoj se vidi samo plava kosa), i Crnogorke: Ana (drži karticu), Alenka i Milica (samo kosa)

Osjecam se ko posrana. Znam da bi se moj dragi zgrozio da ovo procita al jednostavno nemam druge rijeci.

Al evo da pocnem tamo di sam stala. U utorak nismo bili za neki ludi izlazak. Otisli smo sa Poljacima, Martom i Lukasom u jedan birc, Moyo koji je u blizini Piazze Santa Croce, znaci 5 min od nas. Birc je super ureden, samo mu fali neki plesni podij i bio bi super. Popili smo neke koktelcice, ali Tati i meni nije bilo nesto zabavno. Isle smo van zapalit, i upoznale neka dva tipa, Alessio i Niccolo, koji su djelovali ozbiljnije, bili su skockani, u kosulji i tak pa reko valjda neki normalni decki. Otisle smo s njima na pivu ali ovaj frajer s kojim sam ja pricala je ispao najgori od svih koje sam do sad upoznala. Bio je uzasno naporan i jedva sam cekala da dodem doma.

Jucer sam napokon otisla pogledat nesto, Palazzo Pitti s Martom. Imaju 2 vrste karata, mi smo uzele onaj koji obuhvaca razgledavanje Srebrnog muzeja, muzeja sa kostimima i vrt Boboli. Ne moram vam ni rec da je vrt bio daleko najljepsi, stvarno je bilo prekrasno jedino sto je bilo jako vruce, a Marti, koja je izgorjela u subotu, su poceli izbijati plikovi pa smo brzo otisle doma. Malo sam odspavala i navecer otisla s Tati u Central park. Jednostavno nije bilo ko u petak. Nije nam muzika odgovarala, naletjele smo na Niccola i Alessia, sto nam nikako nije odgovaralo i jednostavno nije bio nas dan. Pokupile smo se doma nesto poslije 2, nismo uzele taxi nego smo lagano setale. Ona inace stalno prica o sebi kak je debela a putem do doma sam saznala otkud joj taj komplex, ima fakat koma staru, ko da je pobjegla iz nekog americkog teen horora. Kaze da nikad nije zadovoljna njenom linijom, nor. dodu u restoran i Tati naruci lasagne a stara kaze: Nece ona lasagne, ona ce tu i tu salatu. A za maturalnu joj je kupila haljinu koja joj se svida ali ne velicinu 6 koju je tad nosila nego 4 tako da je prisili da smrsavi. Na kraju ju je dovela do toga da su morale mijenjat haljinu jer je Tati dosla na velicinu 2! Ne mogu vjerovat da takve vjestice postoje. Doma sam razgovarala sa Zdravkom i otisla spavat poslije 4.

Ujutro se naravno nisam ustala na prvi dio nastave nego u pol 11, taman da stignem poslije pauze. Tati je spavala a ja sam se laganini spremila. I tako ja u 11 izadem iz stana i reko samo da budem sigurna da mi je fotic u torbi. Kad ono, nema fotica. Dobro, vratit cu se po njega. Kad nema fotica ni u stanu. Razmisljam si ja malo, pa nisam ga ja ni vadila iz torbe. Probudim ja Tati vec lagano u panici i mi obadvije trazimo fotic po stanu. I dodemo zajedno do zakljucka da nismo gledale slike kad smo dosle doma, ja ga nisam vadila i ako ga nema u torbi - nema ga nigdje. Sjetimo se mi di smo se zadnji put slikale i ne dolazimo do rjesenja di je mogao zavrsiti. Tesko da mi ga je neko maznuo jer sam imala duboku H&M torbu iz koje nije lako uzet nesto. Valjda sam jednostavno fulala torbu i skliznuo je kraj mene (jer smo sjedile kad smo se zadnji put slikale). Digle smo se i otisle, a on je valjda ostao tamo
Anyway, pozvala sam taxi jer se nitko nije javljao na broj na flayeru pa smo otisle vidjet jel mozda otvoreno. Naravno, nije bilo. Dok smo se vracale dobila sam curu ciji je broj na flayeru, Annu, i ona mi je rekla da najbolje da dodem sama navecer u 9 a ak ona slucajno nesto cuje da ce mi javiti. Malo me to smirilo. Nesto smo pojele i otisle u Galeriju Uffizi jer smo imale rezervirane karte za 14.45 (inace se ceka po 3 sata za ulaz). To mi je malo skrenulo misli jer je bilo stvarno zanimljivih stvari za vidjet, pogotovo Botticcellijeve slike. Kad smo izasle popile smo kavu i ja sam si kupila siltericu sa natpisom Firenze za 8 eura. Otisle smo u drugi ducan i kupila sam si haljinu za 45 eura. Otisle smo u treci ducan, malo dalje ali u istoj ulici, i nasle istu siltericu za 5 eura i istu haljinu samo u drugoj boji za 30 eura
MA ZAMISLITE TU SRECU!!!

Buduci da je Lukasu i Marti danas zadnji dan, Tati je odlucila izac s njima u Central. Lukasu je i cura dosla, bili su kod nas oko 8 da ju upoznamo simpa je. Ja sam se tako sama zaputila u 8.40 u Central da dodem tamo sto ranije. Izgubila sam se TOTALNO i trebalo mi je sat vremena da dodem do tamo. I kad sam napokon stigla, nazovem Annu i ona mi kaze da dodem u 11 jer je od 9-11 samo restoran otvoren i nemam koga pitati Evo to je bilo prije sat vremena, u 9.40. Nije mi padalo na pamet sama cekat, nazvala sam Tati i rekla da se oni raspitaju kad dodu a ja lagano opet put pod noge (ovaj put samo pol sata) i evo me u net caffeu. Ako nis drugo bar sam istresla sve iz sebe. Nije sve ruzicasto u drzavi Italiji

Jedan isfrustrirano iscrpljeni pozdrav danas. Laku noc svima...


UPDATE 29.07. 21.30

Samo sam vas dosla pozdraviti po posljednji put iz Firenze. Nervozna sam zbog odlaska pa sam dosla jos jednom u net caffe na komp. Izvjesce zadnjih dana slijedi kad se vratim...
Jos malo pa pusa iz domovine