29.04.2011., petak
|
Mislim da ti ne znaš kak izgleda rezignacija. Stvarno. Da si mi sinoć sagradila kulu od lebdećih krijesnica, ne bi dobila ni jedan bod. Glupo je razgovarat u bodovima, ali meni ih je toliko oduzeto, da sam jedno vrijeme bio nepostojeć u domeni bodova. Bio sam na minusu položene osmice. Bilo je ugodno. Al vidiš, kad onda opet hotimično ne odgovoriš na poziv ni ništa, to je, ne znam, nemrem više reć ni jadno ni ništa, nemam polariziranu emociju. Imam samo mišljenje. Ne postoji emocija. To je ful krivo, u mom svijetu je to ful krivo, ja imam emociju za sve ikad. Za jogurt, monitor, pod u sobi, kuhinju, žohara, gospođu u prolazu, keks, slanac. Al za ovo nemam. Ni za tebe. Ti si sjena onoga kaj sam nekad mislio da je osoba. Povremeno si jako simpatična, ali meni djeluješ ko spriteovi sa c64. Netko ih je isprogramirao. Imaju nekoliko poza u kojima se događaju, te poze jedna za drugom formiraju uobrazilju kretanja. Al to je samo to, artificijalni moment koji gledamo na ekranu i možda se ponekad emotivno vežemo jer imamo samo limitirani broj života. Onu sekundu kad apliciramo cheat mode i možemo prolazit kroz neprijatelje, shvatimo koliko samo želimo vidjet end credits i animaciju. Života su uvijek tri. Tri srca. Energija se ne gubi, samo prolaziš od početka do kraja, ali nema više ni igre, ni zabave, ni ushićenja prolaženja nečeg novog i lijepog, ni u kojem kontekstu. Vidiš, nejavljanje je minus pet stotina bodova. Ili više, stvarno je nebitno sad, sve je ionako u minusu. I smiješno je kako ovo pišem potpuno hladno i neemotivno i ništa, iako osjećam toliko puno toga, a ništa prema tebi. I mislim da je ovo zadnji put da sam te pokušao nazvat da ti prepričam smiješnu anegdotu izlaska ili bilo kaj slično. Te anegdote bit će rezervirane za ovo glupo mjesto, ili sjećanje. Šteta, pričali smo o tome kak nemamo kog nazvat kad imamo neš za reć. Ti nisi ta osoba meni. Ja neću bit ta osoba tebi. Jebešga. Idem svirat sa kinoklubom preksutra. Super mi je to, pijem puno i zabavno. I stvarno sam htio zapalit tonija cetinskog večeras, ali jako neemotivno. Iz čistog racionalnog promišljanja. |