04.04.2010., nedjelja
|
Sisče, grade industrije i distortiranih umova, divno nam je bilo svima, a to kažem ja solo sad i tako je bilo. Ne zato kaj smo dobili relativno mnogo novaca, nego zato kaj je bilo odlično vrlo. Oh, sviranje, ono što čini da nisam suicidalan. No, i dalje je alanis u igri. Not as we, već brijem jedno 2 tjedna na repeat. Brijem da je to vrijeme koje je prošlo. Bok, tara. To mi je bilo super, spavat tamo i onda samo slušat depresiju na repeat, bez ikakvog taktilnog momenta seksualne prirode, hvala i tebi i isusu na tome, to mi toliko jako treba da brijem čak ni isus, a koji inače sve zna, ne zna. Neki ljudi su mi bili u stanu preko jučer. Oni ne znaju da ću im isključit komunalije jer nisam sretan s dugovima. Oni ne znaju da će im komunalno isključit komunalije, kao i meni. Holding. Us by the balls. Onu sekundu kad sam shvatio da alanis šuška, zaljubio sam se opet i to je sasvim legitiman razlog za zaljubljivanje. Općenito padam na govorne mane, ak pička baš nije totalno retardirana pa ima govornu manu zato kaj nemre pričat opće i izgleda kao pas u pokušaju pričanja. Ovo je sad zlo, ali uskrs je, a isus se tek preporodio pa će mi oprostit. Nevjerojatno je kako uopće nisam depresija dok ne ostanem sam i pustim si muziku koja je depresija. Ali to samo pokazuje da nemam bazu. Ono kaj sam htio čitav život, nekretninu, mi se konačno možebitno ostvarilo i ne, to nije to. Nije to ta baza koju sam htio, jebešga. Baza koju sam htio je bila ona topla i super i sve kaj sam mislio da se događa. Pička, isus. Nije se događalo. A onda alanis veli shense umjesto sense ili shtart i ja sam malo zaljubljen. Nikola mi je ostavio ful malo duhana jer je škrta pičkurina nesvjesna moje preglomazne ovisnosti. Pedere. I svi spavaju i uskrs je. Francuska, šunka, jaja, košarice od jaja, sve te stvari koje su davno pokopane u mojoj prošlosti i nikad se neće vratit jer to jednostavno nije tako i nikad neće bit. Nije da pretjerano volim blagdane, nimalo, ali ti neki momenti su ukopani tamo u mozgu i jebiga. Moja baka je radila najbolje košarice od jaja. Bilo je tu i ručkica od limuna i svega. Nemam pojma, jebešga. Sad se veselimo svakih 100 zarađenih eura, jer zarađeni euri su bolji od nezarađenog ničega, što već predstavlja problem. Tko bi rekao da ću na kraju živjet od benda. A upravo to činim, kao i moji suborci. Da ne mislim za sebe da sam odurno zao i sve užas, možda sve to čak i ne bi bilo toliko nedostupno. Al jebešga. Sretan uskrs. |