17.03.2010., srijeda
|
Stao sam u kadu i krenuo pišat okrenut prema onoj rupi u kadi. I onda me nešto prestrašilo iza il neš. Pa sam se okrenuo čut koji kurac. Onda sam si pišao po friškoj robi koja je bila složena na školjci. Ali nije mi bilo sumnjivo jer je zvuk bio strašniji od pišanja po lenorom osvježenoj robi. Onda sam se smijao sebi, preciznošću prepoznavanja fotošopirane slike za myspace bacio urinatornu robu u mašinu i otuširao se na najjače. Frižider mi je toliko prazan, da djeluje prazno čak i za moje prilike. Ima jedna karlovačka, bruce willis style, dok je još jadan i nikakav na početku filma, tvrdi komad tvrdog sira, komad špeka, omao komad margarina i nekakav zdravi jogurat iz 1918. Otvoren, ali ne i kušan. Srećom, objasnio sam si da je dobro imat kiselog u stanu, a da nije čarapa ili one sve ružne stvari iz tinejđerskih dana, pa imam nekoliko kiselih paprika, jedan najmanji krastavac ikad i u biti, to je to. Imam i bućine košćice. Ili koščice. Ne da mi se guglat, zbunjuje me to već neko vrijeme. Koscice su marke "vedrini" i onda dolje piše "prepustite se vedrini", a na omotu je nacrtano sve ikad. Lan, proso, kukuruz, sve. 9 proizvoda na svijetu ikad i onda ima strelica na kojoj piše "unutra je!" i pokazuje na ono kaj je unutra. Oni su se toga jako dobro sjetili, te uštedili puno novaca. Ja nikad ne uštedim puno novaca, jer za početak ne znam kaj je štednja novaca. Ostali argumenti nisu ni bitni, jer po ovom kaj sam ranije napisao ispada da i imam najviše novaca, ne bi imao ništa. Sad, to je možda istina, a možda uopće nije istina, ali nije ni laž. Samo nepoznavanje materije. Sad ću se prepustit vedrini na tavu. Mislim da to ne radi puno ljudi, al ja volim ispeć te koscice jer onda one imaju puno bolji okus, osim ako su mogyi. Te su najbolje na svijetu ikad onakve kakve su u vrećici, ali izvan i u ustima. Bio mi je maxtv čovjek jučer dva sata u kući. Jako smo se super družili. U dva sata je promijenio 3 routera, 3 maxtv prijemnika i zaključio da ništa ne radi, ostavio mi smeće na krevetu i otišao. Na moje pitanje kaj da radim sa smećem, odgovorio je da ga bacim u smeće. To je bilo jako logično i ja mu više ništa nisam rekao. Otišao je kućama, a ja sam ostao tamo isto. Danas me nije mogao nazvati jer je moj mobitel pijan od života i od nekakvog jeftinog vina u kojem se utopio najjače. Onda je sam zvao ljude, koristio kameru i slao poruke. Takvo ponašanje je bilo nedopustivo pa sam ga ugasio. Potom sam nabavio isti takav mobitel, ali zaključan na krivu mrežu. Sad ta dva mobitela leže jedan pored drugog u ljubavno-ugašenom zanosu svega. Prednja lijeva guma im se pridružila, te također leži. Dobio sam i nekakav račun. Zove se "prolazni račun prihoda sudionika" i iznos na njemu je golem. Želim čekat da prođe i to sam spomenuo nekim ljudima, ali ne slažu se svi sa mnom. Došlo je još nekakvih golemih računa i sad me grdo gledaju sa stola. Ja njih isto grdo gledam, pa sam ih pustio da budu gdje jesu. No, jedan dan će doć prijatelji tih računa, ljudi sa francuskim ključevima, škarama i dozvolom iz poglavarstva i onda će napravit sve stvari mojim instalacijama. Onda će tu biti hlad i tama, a ja ću potiho plakati uz zvukove tihog plakanja. Danas sam snimio bas za čak jednu pjesmu i to je učinilo da se osjećam kao da sam napravio nekaj. Sviram u maraschinu sutra. To bi trebala bit dobra stvar, ali mislim da ne znam dal je. Danas sam jako inteligentan. |