27.10.2005., četvrtak
Pes
Nastavljam tradiciju svog starog. Naime, nekoć davno sam pisao da on nosi doma izgubljene životinje, ljude i slično. Bar je nosio, nekoć davno. Tu kat d šrt stori ivn šortr, imam pesa. Jučer se vraćah doma po autobahnu i te spike te vidjeh mrlju kak ide lijevo desno između traka. Onda sam upalio sva 4. Uglavnom, imam rasta pudl cucka sad. Prvo sam ga nazvao Arčibald, ali onda me frendica podsjetila na to da se tak zove pas gospodina Jusića, a moj pas je ipak manga, pa se nemre tak zvat. Ostaje mi Ignacije, Horacije, Zdeslav ili Mukotrp. Eto i slike.  Ma jeben je pes. Onak, miran ko isus. Bil je mokar ko grgeč, ali hrabar kao Hrvat kad sam ga pobrao i uvalio na zadnji sic. Sad sjedi pod prozorom. Isusatiboga, kaj ću ja s pesom? Ideje? Mislim, jebeno je odgojen pas. Ili je zen by default. Mamne pojma. Oh, Ignacijo, jebemu sunce. |