24.09.2005., subota
|
Brijem da imam nekakvu virozu, nekak sam sav onak zaštopan i brijem na djetinjstvo i to. To je temperatura, dec votitiz. Onak, dok su ti svi mirisi filtrirani kroz taj neki bolesni kurac, pa se sjetiš kak si ko klinac imao bronhitis. To je priti mać moje kompetno djetinjstvo, jer imam kronični bronhitis. Fino me lejtli šora ta neka emotivna stihija il kojiliveć kurac. I nekak kak većina ljudi koja me zna čita blog, imam filing da se za svaki kurac koji napišem moram opravdavat. Al ne, nije to opravdavanje, to je odgovaranje na pitanja. Ma jebeno mi se ne da. Fakat mi se ne da. Nisam nikaj mislio s ovim il onim, te mi zapuca kurac za to kaj ko misli. Zapravo i ne, jer su mi to većma drage osobe, ali ne da mi se. I kak imam temperaturu vjerojatno i ta sranja, njonjavac sam. Al to mi je dobro, jer već pun kurac nisam bio njonjav. Onda si još metnem tu neku njonjavu sentimentalnu glazbu i diš bolje. Jedino kaj nemam plahtu na krevetu da bi se osjećao potpuno njonjavim. Potrebna je plahta. Sjećam se dok sam bio mali, a bolestan i to, išao bi se tuširat te bi me nakon tuširanja čekao krevet onak totalno friško napravljen, sve miriši po sranjima koja su oprana i jastuk je onak pufnast, a ne zjeban te flat. I onda, onaj fields of gold tekst koji je glup, a vama se dopao. Je, dođe ti tak s vremenom. Onak, ak imaš visoku amplitudu emocije, moraš to nekam hitit van, pa kompenziraš u nadi da će bit ok. Naravno da nisi u startu svjestan toga da kompenziraš, ali dođe s vremenom. Meni je sad jedan od tih momenata. Mislim, nastavit ću karat vjerojatno. Onak, zabavljat se time, vrlo rutinski, no zabavljajuć se. Ipak sam samodopadna pizdurina i zapravo volim čut kak oh joj nisam očekivala, ali ne od tebe, pa ti si zapravo kreten, al nisi joj oh. Onda imam šanerski pogled, bore posred čela, onaj allamerican 'jeah' pogled pored subjekta. No, onda te ćopi viroza recimo. Pa se sjetiš kak je lijepo znalo bit. To radiš i kad si pijan. Nije bilo tak razumno, stabilno, pičke materine. Ni u kaj nisi bio siguran, plašio se svega, sve to isto je veselilo. Onda ja sad sa odmakom vrijeđam takve papke. Mislim, zapravo ih vrijeđam jer su debili koji ne mogu argumentirat poziciju u kojoj su, ne zato kaj ne znaju reagirat na stvari koje su im nepoznate. Zabunom sam postao razuman po puno pitanja, al mislim da neće to dugo trajat. To je neka noćna mora jebote. Kaj je najbolje, ja sam kao uh, lud. I ovakav razuman. Većini ljudi bar. Jedino me komadi vole, valjda zato kaj nisam ni kao metuzalem dosadni prdež. Znate, ima nekaj jako romantično u alkoholizmu. Fakat, ne zajebavam se. Ja sam ful bio alkoholičar i sad sam kao sretan kaj ne pijem. Ne znam baš. Onak pijano sjediš danima, hodaš, razbijaš se, kajliveć i sam si. Ali znaš da si sam ko pas. Nitko ne želi bit u tvojoj blizini, ne zato kaj ne bi htio, nego zato kaj ne može. Jer ne možeš pričat, a ako i možeš, vjerojatno nećeš. I oči ti se zasuze tu i tam. I onda se ispričavaš pijano. Drugi dan te sram jer si se prisjetio fragmenata, ali se odmah napiješ i sve je ok. Nivo svijesti u tom momentu je jednostavno prekrasan. Ne znam kak je drugima u pijanstvu, meni je tak bilo, a bio sam sjeban i pijan godinama. I fali ti nekaj, a ti kompenziraš alkoholom. Kad si trijezan, ne sjetiš se razmišljat o tome kaj ti fali, jer te sram radi jučer. I nije ti jasno kaj ne štima. Kaj nije štimalo prije kad si se trudio. To kaj nisi niš znao, to je falilo. Sad isto tako niš ne znaš, ali si pijan pa ti je jasno zakaj niš ne znaš. Htjedoh reć, jebalo me to kaj skoro pa niš ne osjećam. Sad osjećam rupu zbog toga kaj niš ne osjećam, pa brijem da bar nekaj osjećam. Rupu, ako niš drugo. I sav sam mudar u tri pičke materine. Jesam, matere mi. Al onak, nema tu nekakve emocije, čisti razum, bezveze. Dosadno. Nije čak ni dosadno, baš je prazno. Paradoksalno, ful sam zadovoljan sa životom. Jebeno mi je. Sve mi ide od ruke, dakle, nema ni neke negative. Sve je tak nekak, korektno. Da, to je ta odurna riječ koju prezirem. Ono kaj je najbolje u svemu je da ja zapravo nisam korektan u čitavoj priči, ako ćemo objektivno. Nije da se nekaj trudim da mi bude dobro, ne pretjerano. Trudim se donekle. Valjda zato kaj sam skužio da nagrada za trud nikad nije proporcionalna trudu. I opet mi se ne da pisat, jer znam da pišem ni za koga, ali ajde. Moram nekom reć, a zakaj ne gomili anonimnih bedaka. I to je to, kad godinama nekaj želiš, pa ti se ostvari nakon previše vremena. I ne znači ti više toliko. A nemreš sam sebi priznat, jer si godinama inzistirao upravo na tome. I onda ti ful krene to kaj si želio, kaj nisi nikad imal a htio si. I nakon kaj se to dogodi, sjetiš se onoga kaj si uvijek znao. Da je to sve kurac u usporedbi sa. Da, tu rečenica završava, nemojte bit tulavi i mislit da misao nije dovršena. Hoću reć da mi fali željet nekoga, a ne mogu kompenzirat željenjem nečega. A bome ni mnogim drugim stvarima. I da me ova viroza sad hoće držat još 3 mjeseca, napisao bi autobiografiju. I bila bi jebena. Ali držat će me još danas. Eh, nabijem ju nakurac. AdminMax V U tijeku su radovi ili je Blog trenutno izvan funkcije. Molimo da gresku odmah prijavite na admin@blog.hr. Hvala! ERROR [db]: Lost connection to MySQL server during query SQL query: select *,UNIX_TIMESTAMP(last_gen) AS last_gen from blogs where user_id = '222' OPET! Htio bi još jednom ponovit da su ljudi koji vode blog jebeni idioti, te bi ih ovom prigodom poslao u tri pičke mile materine. Sisajte kite trokitnim plutonskim medvjedima sa govornim manama i 3 guzice. |