15.12.2004., srijeda
....
|
Trijezan i relativno odmoran. Zajebo, nisam dosao na probu jucer. Napisah poruku da cu kasnit i zaspao. Jebote život. Mislim, kreten, kaj da velim u svoju obranu? Apsolutno niš. Mrzim kad sam ovak kretenoidno neodgovoran, jebeš mi sve i kurčev alkohol. Valjda nije nepovratno uzjebano. Mislim, neam pojma kak to sve funkcionira zapravo. Još probam skužit. I jedva čekam da se počnu radit nove pjesme, nekak se beskorisno osjecam ako nisam dio kreativnog procesa, a nije da sam baš tražen što se toga tiče. Hm, kajaznam, možda brijem. No, ipak je rađenje pjesama nekaj puno ljepše od samog vježbanja i to... Dobio sam mail od jedne mlade dame koja se osjetila osobno napadnutom mojim napisom o čitajucoj paprati. Mislim, kako? Čemu? Nisam pretjerano shvatio, pokušah joj u mailu objasnit da nisam napadao ljude čiji život ide po špranci, te se razlikuje od mojeg, nego poslat u kurac one koji sa svojim (limitiranim) znanjem i iskustvom imaju jaja i obraza tu meni srat nekaj. Ja pišem o svom životu i o tome kak ja vidim stvari, jebeno se ne petljam u tuđe živote i ne dajem savjete jer sam isto tako limitiran vlastitim znanjem te se ne smatram kompetentnim za nekakav sud te arbitražu. O tome se radi. dakle, boli me kurac ukoliko fakat nisam prošao nekaj vrlo slično, te poznam osobu dovoljno da se drznem uputit savjet, i to dobronamjeran. Od svih komentara koje sam tu dobio, najdraži su mi oni od ljudi koji su pisali o mjuzi za c64 i amigu. Jebeš mi sve. To je bilo pozitivno i do jaja. A ova sva sranja, jebote. Da li meni puca kita za to kaj neko ima drugačiji život? A-a, ukoliko nije dio mojeg te svojim na moj direktno negativno ne utječe. Jednostavno. Nego, fakat više ne želim pisat pijan jebote, neugodno mi je drugi dan, ali ostaje ovdje kao spomenik vlastitoj mi gluposti. Aha, jednom kad cu bit star i mudar (not likely) da vidim koliko sam bio kreten. Nego, idem sad, ne da mi se niš pisat, iako imam masu toga za pokrit. I da, btw, brijem da počinjem pisat knjigu. Izdavači, javite se. Sad. |