utorak, 16.09.2008.
..međjugorje...
Jednog dana prohujala je priča i usklici..da curi iz noge kipa Isusova Uskrsnuća u Međugorju..i ja sam tada pohitala da vidim ČUDO!!
Tada nisan živila vjeru,nego sam kao i mnogi drugi odletila pokloniti KIPU,i obrisat te suze što kape...
To je bilo divnoo,to je čudo..
Al to čudo me nije držalo dugo..pričalo se par dana..i to je utihnulo..
Međutim..od tada je prošlo nekoliko godina..i neki dan išla ja sa obitelji u Međugorje..I moj muž izrazio želju da ode opet k tom kipu...da vidi kapi li još..
Međutim..ja sam sada gledala taj kip drugačije...
Drugim očima..
divila sam se meštru što ga je napravio..jer je taj rad divan!!!
ALI!!!
Ja se sada divim živom Kristu!!
Međutim ,moj muž je još uvik divio se čudu..i gledao kako suze idu iz koljena..i onim svim ljudima koji su brisali te suze..
A u meni..u mojoj glavi se dogodila čudna misao..zbog toga..malo provokativna..
Zašto se diviš kipu..i tom čudu..Klanjaš se kipu a ne ljubiš Boga..svim svojim srcem i svom svojom dušom...Divi se živom Gospodinu..Slavi Njega..
Zar je potrebno sto čuda da spoznaš Kristovu ljubav...
I tako je to ipak ostalo u mojoj glavi..bujica misli..zabolilo me..
Jer netom prije toga,nije se htio ni ispovjediti...farizej..
I mi smo otišli....doma..
Ni taj kip..ni to čudo od suza nije ništa promjenilo..to je bilo napeto taj trenutak..i onaj trenutak kad bi se mogla tema povući u društvu..kad bi se moglo reći..-EJ..i ja sam vidio to..Čudo..stvarno..suze idu iz koljena ko bobi..
Zar su potrebna čuda..da bi ljubili...
Hvala ti Gospodine što si zazvao ime moje..
Slava TI uvjeke!!
- 12:48 -
