nedjelja, 14.09.2008.
cibona..22.4.2007
Tada na susretu u Ciboni mi se desilo nešto što nije do tada...
nekako sam čekala posebno taj dan...pošto mi je rođendan na sv.Juru..23.4....da se ponovo rodim ja ona nova...Molila sam Isusa da ozdravi moju dušu...da mi izlječi srce...Da unese ljubav i radost u njega..
I tako...dok je bilo slavljenje...stalno sam zazivala...slavila...onako kako sam osjećala...stalno mi je bio neki pritisak u prsima...
Kad smo otišli na pauzu...u meni se stvorila neka napetost...nešto neobjašnjivo...
I kad smo se vratili na mjesto...ja sam već bila uznemirena...Srce kao da mi se kočilo...nisam mogla disati...pluća su mi gorila...cijela moja unutrašnjost...i sve se pržimalo kroz ruke...
Nisam se mogla nikako smiriti...mislila sam da će me prekinuti...došlo mi je da izletim iz dvorane...Tu sa nama je bila jedna časna sestra...Ona je stavila ruku na mene i pomolila se...al i dalje je trajalo...zatimsu dvi sestre koje su bile kraj mene..uhvatile me jedna za rame..jedna za ruku...i molile...ja sam se pokušavala opustit al nikako...kad je jedna od njih počela moliti u jezicima samo su suze pošle iz mene...cilo mi se tjelo treslo...i plakala sam i plakala...
I onda je odjednom nastao mir....taki neopisivi mir...nešto divno...kao da sam stala i disati...
Ruka za koju me držala je stala žariti neopisivom vatrom....ljudi moji...to je bilo divno....Prosijavali su me trnci...
tako sam se osjećala divno...
Tada je zapjevala se pjesma Moj Isus...moj Gospod...tebi se utječem...
Ta mi je pjesma jedna od najdražih...digla sam se...ruke su mi letile....tako su mi se tresle....nešto neviđeno...tako sam jako pjevala...kao nikad do sada...tako snažno....i glasno...suze su letile..
Počela je molitva za ozdravljenje...Isus je ozdravljao...Ne znam šta da kažem di me je sve dotaklo...da li mi je više falilo majčine ili očeve ljubavi...ožiljaka na srcu...krivnje...odbačenosti...straha...duša mi se cjepala...srce me bolilo...Hvala i slava Isusu...
Nakon susreta,mučilo me nešto...pitala sam jednu sestru šta mi se desilo...šta je osjetila dok me držala za ruku...jer znam da je nešto...rekla mi je da je moje slavljenje bilo veoma prejako i da mi je stalo u prsima i nastala je blokada...da je ona osjetila da nisam učinila veliku ispovid...
Eto...to je moje svjedočansto na slavu Božiju...jer znam da me dotkao...al ja očito još nisam spremna bila...Moje srce je previše gorilo...al se još nije otvorilo...
Bvb
- 22:14 -
