Ja se nekad, Bože, noću budim i ne znam ti ime kada Mora siše život iz mene ja samo kriknem: Bože! Znam, tebi je svejedno koje ja više volim od tvojih imena kojom te molitvom zovem i voljela bih ne birati, ali kad mi je najdraži faćuk stolareve žene iz Galileje... On je otklanjao kamenje od bludnica i pio sa svakim S njime da mi je zasjesti
Tri ratne godine između Lisabona i Budimpešte za tuđe zlo nas osudiše na susrete svugdje osim ispod konja Nisi znao da će biti ovako: Hrvatska teško zarasta Nek si mogao i drugačije, jedno ti samo ne opraštam: ovu bol otrgnuća dok krećem za Zagreb iz narančastog peštanskog sutona ovu čežnju što me raščinja doviđenja neznano kad Na kolodvoru u Pešti, travnja devedeset četvrte. P.S.Novi prilozi za temu...And now something completely different! P.P.S. Mašina još u majstora. Nu me u Narniji nakratko.
Bile su gole pa procvale pahuljama čudesno grane ispod prozora Kad bude sniježilo mišljah skuhat ću crno vino u košaru tvojih ruku spustit se i presti A evo tuđeg nekog ljubim i budim se umorna Za tvojim zjenama ne poznam više nikoga Na onu stranu zrcala zameten je put Eto još, iz Skica...
Tek paučinom rečenice koju si ostao dužan u odsutnost još sam ti umrežena Dorasti Reci Da te ko čovjeka zaboravim P.S. Iz vremena dok sam još imala iluzije o tome da su muškarci sposobni reći ono što reći treba...
Odavno mi se nije i nije bilo potrebe ni pred kim ni od čeg a sad bih baš na tren bar od sebe P.S. Još jedna iz Skica. Mašina još u majstora. Pas čunku i majstorima.
Moja je čudna vrsta sljepila: što je nerečeno kao nevidljivo svijet dok je nekazan ne znam ga Pišem da lakše gonetam P.S. Riknuo kompjutor. Kad poprave, nu me jope.
Dnevnik.hrGol.hrZadovoljna.hrNovaplus.hrNovaTV.hrDomaTV.hrMojamini.tv